Економија
Западни Балкан – нова светска ауторегија
Произвођачи ауто-делова из држава бивше СФРЈ морају да се удруже и супротставе конкуренцији из БРИК-а, наглашено на првом Сајму компоненташа југоисточне Европе у Крагујевцу
Крагујевац – Више од сто малих и средњих предузећа са простора држава бивше СФРЈ које су имале ауто-индустрију, окупило се јуче у Крагујевцу на првом Сајму произвођача ауто-компоненти југоисточне Европе који траје до 21. маја.
Скуп регионалних добављача подржали су Влада Србије, Привредна комора Србије СЕЦЕП, пројекат Европске уније за развој конкурентности и промоцију извоза. Манифестација је окупила и неке од највећих произвођача аутомобила у свету, попут „Фолксвагена”, „Џенерал моторса”, „Пежо–Ситроена” и „Ницуба”. Сајам је отворио министар унутрашњих послова Ивица Дачић.
Председник Регионалне привредне коморе Крагујевац Душан Пуача нагласио је да произвођачи ауто-делова са Балкана имају шансу само ако се удруже, понуде добар квалитет и нешто ниже цене.
– Наша визија је да западни Балкан постане нова светска ауто-регија. Овај скуп је само први корак у остварењу тог циља – нагласио је Пуача на отварању сајма.
Мидхат Чекајић, секретар Асоцијације металног и електросектора БиХ, изјавио је за „Политику” да произвођачи ауто-делова из ове земље, иако већ сарађују са светским гигантима, желе да прошире своју делатност и да се укључе у мрежу „Фијатових” добављача.
– Кластер произвођача ауто-делова Босне и Херцеговине окупља 33 фирме које своје производе извозе у 27 земаља. Сарађујемо са великим произвођачима возила, пре свега са „Фолксвагеном”, али наша намера је да постанемо и партнери „Фијата”, односно неког од добављача ове компаније – нагласио је Чекајић.
Хрватска господарска комора на Сајам аутокомпоненташа у Крагујевцу довела је представнике 14 фирми из ове земље. Ивица Шарић, директор загребачке „Сига корпорације” која производи каросеријске делове, сматра да су скупови попут ове манифестације „добра прилика да се људи упознају и препоруче једни другима”.
– Од оваквих скупова не треба очекивати превише, али никад се не зна. Важно је да поразговарамо и сагледамо могућности сарадње. Моја фирма извози 90 одсто производње углавном на тржиште ЕУ, али један број хрватских предузећа присутан је и у Русији. Произвођачи ауто-делова из Хрватске имају свој кластер, који окупља више од 20 фирми. Ако хоћете да будете на светском тржишту, морате да се организујете и повежете – каже Шарић у разговору за наш лист.
„Фолксваген” има 40 фабрика у свету и сарађује са око 800 великих коопераната. Квалитет њихових производа је осведочен. Да ли и под којим условима домаћи произвођачи ауто-делова могу да постану партнери овог гиганта, питали смо заступника „Фолксвагена” Тамаша Берачка.
– Потребно је стрпљење, стрпљење и стрпљење. „Фолксваген” има традиционалне добављаче, а нови морају да имају све што и стари, али и да понуде више. Ми смо конзервативна компанија кад је реч о склапању нових партнерстава. Нови кооперанти морају, свакако, да задовоље квалитет, то је на првом месту, а онда да понуде и нешто ниже цене – објаснио је Берачка.
Европска унија је преко пројекта СЕЦЕП уложила 3,5 милиона евра у развој ауто-кластера малих и средњих предузећа у Србији. Реч је о извозно оријентисаним фирмама, које имају потенцијале да се укључе у мрежу добављача неких од светских гиганата. На сајму у Крагујевцу представници СЕЦЕП-а промовисали су манифестацију под називом „Упознајте купца”. Циљ је, како су нагласили, да се у директним разговорима између произвођача компоненти и аутомобила сагледају могућности сарадње.
Б. Карталовић
Последњи коментари
Пре 30 година, један наш врхунски стручњак по питању ауто-технике и ауто-индустрије, направио је белу књигу развоја тешке ауто-индустрије (камиони и аутобуси) у СФРЈ, где би све водеће фабрике за финализацију и компоненте биле укључене у заједнички посао пројектовања, производње и продаје камиона и аутобуса, како на домаћем тако и на светским тржиштима. Вредност послова је процењена на 1,2 милијарде долара високо остварљивих послова. Словенци су били одмах против, са лажним објашњењем да ће они сами. Дебело су пукли. Из пројекта су избачени и тежиште је пренесено на Србију, Македонију, БиХ, Хрватску. Убрзо су се састали ЦК Србије и ЦК БиХ, где је под тачком разном, том човеку запрећено смрћу, па је одустао од свог пројекта. 90-тих година једна велика фирма хтела је да гради фабрику аутомобила у Србији, али је Србији опасно припрећено. Изградила је фабрику у другој држави. Данас, бићемо средство да другима подмећемо ногу, када су нама већ ломили ноге.







