Meni

Економија

Зараде немачких врхунских менаџера нису тајна

Док се у нашим медијима води велика полемика о висини плата овдашњих директора јавних предузећа, која готово да имају ореол државне тајне, у Немачкој та тема је знатно отворенија. Тако је, недавно, немачка штампа објавила податке о висини плата 30 шефова најјачих немачких компанија (рангирање према висини годишњег обрта) које чине DAX– немачки берзански индекс.

Истраживање на ову тему спровела је реномирана немачка компанија „Кијенбаум”, која у сарадњи са Делегацијом немачке привреде у Србији тренутно ради истраживање о просечној висини плата и варијабилним наградама за укупно 86 радних позиција у Србији. Када за два месеца буде завршена, ова студија представљаће и код нас драгоцену основу за буџетирање сваког предузећа. Она ће показати и да се плате овдашњих врхунских менаџера, баш као у Немачкој, налазе високо изнад просека актуелног тржишта рада.

У Немачкој стручњаци већ одавно полемишу око реформе плата и унапређивања услова тамошњег тржишта рада. У Србији реформа актуелног Закона о раду представља табу тему и „врућ политички кромпир у руци”. Ниједна партија у последњих годину дана није хтела да се суочи са допуном закона како не би изгубила драгоцене изборне гласове грађана.

Поменута студија у Немачкој показала је да немачки топ-менаџери не заостају за својим америчким колегама и да у привреди, као и у фудбалу, постоје веома скупи прелазни трансфери. Када је пре две године Маријин Декерс из једне америчке компаније прешао у познати немачки хемијски и фармацеутски концерн „Бајер” добио је милион евра само за трошкове пресељења.

Већ у својој првој години руковођења познатим гигантом Декерс је поред фиксне годишње плате од 1.216.000 евра добио и премију за успешан рад тако да је исте године инкасирао пуних 4.487.000 евра. Међутим, у истом периоду „Бајер” је забележио 89 одсто увећање своје нето-добити. Томе је, без сумње, свој допринос дао и Декерс. Овај пример показује да су у уговорима, које добијају врхунски менаџери, веома битне (код нас непопуларне) фусноте које регулишу висине прихода кроз варијабилу, акција компаније и многе друге погодности везане за процентуалну добит предузећа.

Наравно, има менаџера чије су компаније лоше пословале, али и поред тога њихове плате се, и за немачке услове, котирају изузетно високо. Тако је, на пример, Михаел Дикман, шеф познате немачке осигуравајуће куће „Алијанс”, и поред забележеног корпоративног минуса од 46 одсто у прошлој години, зарадио пуних 4.417,000 евра. Да у немачком финансијском сектору постоје огромне платне разлике доказује нам упоредни пример шефа немачке Комерцбанке (зарадио укупно 596.000 евра) и главног менаџера Дојче банке, Јосефа Акермана (у 2011. зарадио 6.474.500 евра).

У овом тренутку Мартин Винтеркорн, први човек немачког „Фолксвагена”, најплаћенији је немачки привредник и уједно рекордер по заради. Његов прошлогодишњи приход са свим бонусима износио је чак 16.596.200 евра, што је више од зараде, на пример, целокупних управних одбора компанија какве су „Адидас”, „Бајер”, немачки „Телеком” или „Луфтханса”. На крају, уколико питате да ли на оваквом нивоу зарада постоји неко ко све те мегаприходе контролише, одговор је потврдан.

С обзиром на то да су најјаче немачке компаније чланови Немачке берзе, у тој институцији постоји такозвани Мултинадзорни одбор који контролише плате највиших топ-менаџера на немачком тржишту. Он мора да се бави фиксним платама, бонусима, опцијама акцијског учешћа менаџера у предузећима, пензијским захтевима и осталим детаљима који у уговорима бивају наведени у сасвим практичним и за немачке менаџере омиљеним фуснотама.

Сарадник Делегације немачке привреде у Србији и међународни пословни консултант

Милан Вучковић
објављено: 10.05.2012.

Последњи коментари

LL  | 10/05/2012 16:22

Bas se Srbi navukose na komunizam,... plata direktora javnog preduzeca (gubitasa) jadnih 10.000 eura

O, да | 10/05/2012 18:14

Идеја да менаџери сами од себе праве профит ме одушевљава. Доведите Цечеа и Винтеркорна са све Акерманом приде у Сартид и видећете шта ћете добити. Већина ових "генијалаца" су само технократе које подмазују машинерију стварану генерацијама.
Њихове плате су дефинитивно пренадуване и зато се и говори о њима. Као да је Винтеркорн заслужан што се кинези отимају о Ауди. А његова годишња плата је једнака оној коју има 500 радника на траци у Волфсбургу или 5000 шрафитеља негде у Кини.
Баш ме занима да ли би Фолксваген лакше поднео да сутра Винтеркорн шлогира или да му нестане једна фабрика у Кини.

ogi og | 10/05/2012 22:05

Kakve veze imaju javna preduzeća sa privatnim proizvodnim preduzećima gigantima sa prihodima većim 10 ili sto puta od prihoda svih srpskih preduzeća zajedno. Pitanje je sao ko i kako troši pare poreskih obveznika u Srbiji i zašto pravi ogromne i nesuvisle deficite i to bez investicija u domaću privredu i bez mera zaštite domaće privrede i proizvodnje, to jest ko je kriv za situaciju bednog standarda u Srbiji.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније