Иако цена пшенице бележи најнижу вредност у последњих годину дана, нико од пекара не најављује могућност да хлеб појефтини. Нарочито у Београду. Ни велики системи који снабдевају трговинске ланце, нити приватне пекаре, не најављују промене цена ове основне намирнице. Због поскупљења жита, у последњих годину дана цене су достигле неки свој максимум, због чега је морала и држава да интервенише, максимирајући цену „народног” хлеба „сава” на 54,2 динара. Од тада до данас на тржишту – затишје.

Хлеб у супермаркетима је, поређења ради, у јулу прошле године коштао око 38 динара, а данас више од 50 динара. Како је цена килограма пшенице сада знатно мања, чини се да има основа за појефтињење хлеба.

– Цена килограма пшенице сада се креће између 18 и 20 динара, са ПДВ-ом, док је раније била 32 динара. Зато је већ и цена брашна код млинара нижа, па има основа да се коригује и цена хлеба. Наравно, под условом да не поскупљују други инпути у пекарској индустрији, попут струје или горива. Али, ако је садашња цена хлеба формирана када је килограм пшенице коштао 32 динара, онда, свакако, има основа да хлеб појефтини или да, барем, не поскупљује у наредном периоду – сматра Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије, додајући да је пшеница ове године одличног квалитета.

Пекари, међутим, не мисле тако. Понављају да раде на ивици исплативости и да о снижавању цена, за сада, и не размишљају. Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, каже да је још рано за причу о појефтињењу хлеба.

– Жетва још није завршена. После тога је потребно да жито одстоји два месеца, да се осуши и самеље. Истина је да нико не зна како ће се кретати цена пшенице, па ћемо о појефтињењу хлеба моћи да разговарамо тек у септембру – објаснио је Пралица, додајући да се не може само на основу ниже цене једне сировине тражити појефтињење готовог производа.

– Цена хлеба је и сада ниска, а то колико кошта пшеница, мање је битно него раније, јер је све друго поскупело. Енергенти су све скупљи, ту су и плате радника, одећа, промена плехова, отплата кредита, а, осим брашна, користе се и вода и со. Све то се урачунава у цену хлеба, па зарада у пекарству никада није била мања – тврди Пралица.

За то време, цене хлеба у Србији су шаролике. Иако пекари тврде да трошкови пословања нису исти у главном граду и у провинцији, признају да се цене беле векне разликују и до двадесетак динара по векни, у зависности од града до града.

У Београду је цена „саве” углавном 54,22 динара, односно онолико колико је држава прописала, док најјефтинији хлеб може да се купи у најсиромашнијим општинама. Тако у Куршумлији обична, бела векна може да се нађе по цени од 32 до 44 динара. У Суботици је векна код локалног снабдевача 54 динара, а у Крушевцу популаран „приватни” може да се пазари за 40 динара. У Ваљеву је „сава” око 50 динара, а у Нишу од 35 до 40 динара. Ни у Београду цена „саве” није свуда иста. Док у готово свим великим трговинским ланцима држе максималну цену од 54,22 динара, у СОС маркетима белу векну продају за 33,80 динара.

И док се чини да је могуће потрошачима понудити јефтинији хлеб, пекари објашњавају да није тако. Кажу да има много фактора који утичу на то да се цена хлеба разликује од града до града. Тврде да је закуп локала у унутрашњости знатно повољнији, трошкови пословања нижи, комуналије јефтиније, а плате запослених мање.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Како се рачуна цена

Једна од формула за рачунање цена хлеба је такозвани однос 1:2:4, објаснили су у ПКС-у.

– Цена хлеба рачуна се по такозваном ценовно-технолошком паритетном односу 1:2:4. Један представља цену пшенице, два – цену брашна, а четири – цену хлеба. То значи да би килограм хлеба требало да буде четири пута скупљи од килограма пшенице – рекли су.

Тако би, уколико је сада цена пшенице око 20 динара, брашно за пекаре требало да кошта 40 динара, а килограм хлеба 80 динара, што значи да би цена векне од 500 грама могла да буде 40 динара.