Затекао празну касу и сушу

Горан Кнежевић, нови министар пољопривреде, није имао срећу да га сачека родна година па да може да се похвали добрим приносима који дају позитиван допринос укупним економским приликама. Дочекала га је суша, њене драстичне последице које су довеле до тога да пољопривреда буде заслужна за инфлацију и пад БДП-а.

„Није могло бити горе. И предизборна година и суша”, каже Кнежевић у првом интервјуу за „Политику”.

Какве су последице те предизборне године по аграрни буџет?

Они који су били на власти користили су све материјалне државне ресурсе да добију изборе. Претходници су маркетиншки запослили 1.700 агронома, прошлогодишње субвенције исплатили ове године, потрошили до маја све паре које су биле предвиђене до новембра...

Да ли хоћете да кажете да сте затекли празну касу?

Тотално празну. Само један пример. Планирали су сопствене приходе од чак 29 милијарди динара. Од тога до сада је требало да се оствари 15, а реализовано је само 2,5 милијарде динара. Другим речима, претходни министар је аграрни буџет радио политикантски и дилетантски.

Да ли ће вас спасти ребаланс буџета?

Да. Било је разумевања у Влади за пољопривреду. Укупан буџет биће 42 милијарде динара. Исплатићемо све преузете обавезе од почетка године, као и по уредбама које смо тек донели.

Зашто је Влада забранила извоз индустријског биља, а либерализовала увоз житарица укидањем царина. У чему је разлика када је кукуруз највише страдао, а сунцокрет много мање?

Штета код сунцокрета је 15-20, код соје око 35, а код шећерне репе преко 30 одсто. Гледали смо укупан биланс Србије, али и стандард наших грађана. Извозом индустријског биља настао би мањак, прерађивачка индустрија би остала без сировине, дошло би до несташице шећера и уља, недостајуће количине би морале да се увезу и то би водило повећању цена. То стандард наших грађана не може да поднесе.

Да ли држава уопште има начина да заштити стандард становништва?

Као влада учинићемо све да то постигнемо. Повећање цена хране јесте последица суше, али и велике небриге претходне владе. Наравно да је неко морао да тражи већу цену млека када није добио премију ни за јануар. Покушаћемо да интервенишемо на тржишту преко Дирекције за робне резерве, као и куповином 200.000 тона кукуруза. Мислим да ће то произвести ефекат стабилизације цена.

Удружења пољопривредника нису баш задовољна давањем од 6.420 динара по хектару и питају да ли је то компензација штете за сушу или раније договорена премија по хектару?

Циљ те групе мера је помоћ пред јесењу сетву. Претходна влада је прво донела уредбе да ће премирати принос у случају одређених производњи, а после је, без икакве уредбе и законског оквира, због притиска земљорадника, почела да исплаћује газдинствима премију по хектару. Ми то прихватамо као неки аванс и до сада је исплаћено око 20 одсто од 6.420 динара. Као озбиљна влада желимо да испунимо сва обећања дата пољопривредницима.

Значи, ништа од премија по приносу? Да ли су те уредбе стављене ван снаге.

Сада јесу.

Колико хектара је покривено с поменутих 6.420 динара?

То су добила регистрована пољопривредна газдинства за укупно 1.585.000 хектара.

Који ће бити главни правци ваше аграрне политике?

То су повећање аграрног буџета, предвидљивост и инвестиције. Аграрни буџет је тренутно 2,4 одсто укупног буџета, следеће године очекујемо знатнији помак, а 2014. године да он реално буде пет одсто. С тим средствима би могао да се осети бољитак у пољопривреди.

Да ли та предвидљивост значи да ће земљорадници моћи да знају дугорочно на које мере државе могу да рачунају?

Највећа замерка пољопривредника је да тога није било. Кажу да им није битно да ли је субвенција пет или шест хиљада по хектару, већ да ли на то могу да рачунају на две, пет или више година како би се определили шта да производе. Очекујем да већ крајем септембра имамо радну верзију закона о подстицајима у пољопривреди који ће у дужем периоду да их регулише. Мислим да не треба измишљати рупу на саксији. Има добрих искустава код других земаља у транзицији па хајде да применимо доказано паметне ствари. Тај закон иде у јавну расправу па ћемо да видимо шта ће стручњаци, произвођачи и потрошачи о њему да кажу.

Какав ћете модел за инвестиције да примените?

Без инвестиција се не може много постићи. То смо сада видели и код наводњавања. Покушаћемо да направимо амбијент да пољопривредник буде мотивисан да уложи своја средства. Држава треба да направи добру инфраструктуру, као што је канал Дунав–Тиса–Дунав. Један модел ће бити учешће државе с 20 одсто или више. Може се размишљати о закупу државног земљишта тако да га дамо у закуп не на три или пет година, већ на десет и то тако да земљорадник не плаћа закуп, да то буде учешће државе, а да он направи заливни систем. Размишљамо да направимо развојну аграрну банку која ће бити заинтересована за такве пројекте. Имао сам и разговоре с амбасадором Израела у коме је наводњавање доведено до савршенства.

Да ли ће ваша аграрна политика бити усмерена на пољопривредна газдинства као сада или и правна лица могу да рачунају на државне паре?

Покушаћемо да раздвојимо социјалне од економских мера. Домаћинство с једном кравом и окућницом не може да опстане. И то није пољопривреда. Њима треба помоћи социјалним мерама које су ван овог министарства – да преживе. Ми морамо да стимулишемо оне врхунске, с добрим резултатима. Пружићемо се колики нам је губер, а нећемо унапред правити разлику међу произвођачима. Идеја је да подигнемо пољопривреду. Сада смо премије за сточарство проширили и на правна лица.

Да ли правите и неку дугорочнију стратегију развоја аграра?

Влада је оформила Национални аграрни савет који треба да направи пресек стања. Захарије Трнавчевић је председник, Живанко Радованчев из зрењанинског „Млекопродукта” биће потпредседник, као и два државна секретара Министарства пољопривреде, а остали су, од укупно 19 чланова, пољопривредни експерти.

Два највећа пољопривредна комбината – ПКБ и ПИК Бечеј су подржављени. Да ли, по Вама, то тако треба да остане?

Не. Пре неки дан сам разговарао с руководством ПКБ-а и они полако почињу да послују с профитом. Не треба заборавити да они користе, а не плаћају закуп за преко 16.000 хектара државне земље. Кад би платили закуп питање је како би пословали. Када стану на ноге треба их приватизовати.

Најавили сте да ћете од ЕУ тражити да нам одложи примену ССП у погледу либерализације царина. Шта тиме желите да постигнете, јер је царина већ готово потпуно либерализована?

Ми ћемо имати дуг период од либерализације у 2014. години до уласка у ЕУ. За то време не можемо да користимо средства ЕУ за пољопривреду која су знатна. Претходна власт је лоше преговарала и лоше проценила датум. Зато губимо двоструко: либерализацијом ћемо отворити тржиште за конкуренцију, а нисмо спремни за то и нећемо ни добити средства из ЕУ.

То није мали захтев?

Већ сам доживео доста критика. И из ЕУ и код нас. Али, не мислимо да мењамо читав ССП. Постоје чланови који кажу да се у одређеним ситуацијама ти рокови, за неке производе, могу продужити.

Већ се постављају питања да ће ускоро странци моћи да купују земљу?

У року од четири године након што и Литванија ратификује ССП, странци ће моћи да купују земљу. То ће бити озбиљан проблем. Видећемо да ли можемо да одложимо тај рок. Или да до тада продамо државно земљиште нашим људима…

Због инвестиција на робији

Горан Кнежевић је, док је био градоначелник Зрењанина 2008. године, био оптужен за злоупотребу службеног положаја, тачније да је наводно давао грађевинско земљиште испод цене. Био је у притвору 13 месеци и судски поступак против њега још траје.

– За десетак дана је наставак суђења које је при крају. Очекујем да се заврши ослобађајућом пресудом, јер је то намештена политичка афера. У ситуацији када су сви давали земљиште бесплатно или са субвенцијом оно је у Зрењанину наплаћено инвеститорима. Изградили смо комплетну инфраструктуру од тог новца, а то је, поред доброг привредног амбијента, који је такође створен у Зрењанину, један од основа за долазак нових инвеститора.