План реорганизације Предузећа за путеве „Ниш”, члана „Нибенс групације”, за који је унапред постојала начелна сагласност поверилаца, одбачен је пре неколико дана, јер је Банка Интеза, као један од кључних кредитора, пред привредним судом у Београду, ипак, гласала против његовог усвајања. Тиме је практично ово путарско предузеће осуђено на стечај и 31. октобра, када и формално буде испуњен законски услов, наћи ће се на листи Народне банке Србије за аутоматско покретање стечајног поступка. Главни проблем је што је ухапшени власник Нибенса, Мило Ђурашковић, преко ПЗП „Ниш” куповао, а потом и газдовао већином осталих фирми у групацији, тако да би се евентуална ликвидација овог предузећа одразила и на остале фирме које одржавају трећину путева и све пруге у Србији. Рупе, снег и лед могли би почетком зиме да сачекају возаче на путевима, уколико се не нађе решење за предузећа Нибенс групе.

У Банка Интези за „Политику” је речено да за предложени план реорганизације нису гласали, јер нуди решење које осигурава повлашћени статус једног од кредитора и не штити интересе свих страна у процесу.

– Сматрамо да такав предлог није у складу са највишим интернационалним стандардима добре пословне праксе и спремни смо да радимо на проналажењу решења које ће равноправно третирати интересе свих поверилаца– речено је у писаном одговору ове банке.

У Влади Србије подсећају да Нибенс има велики број правних лица и да се за свако од њих прави план реорганизације.

– До сада план није усвојен само за једно од њих, што не значи да за остала неће бити.Позивамо повериоце да се усагласе, а влада ће подржати решење које буду постигли.То је једино што можемо да учинимо у складу са законским могућностима будући да смо мањински повериоци – речено нам је у Немањиној 11.

Основна идеја за спас Нибенсових предузећа, која су имала удео од 40 одсто на тржишту изградње и одржавања путева, био је да наставе да послују и да се из тих будућих послова намире дуговања од 160 милиона евра према банкама. Оне су, каже један од „Политикиних” саговорника упућен у преговоре, прихватиле да ураде репрограм дуга без камате. Будући да није био предвиђен никакав отпис обавеза, банке су прорачунале да ће у наредних десетак година успети да намире потраживања. С тим што није прихваћен захтев страних банака да се плаћање добављачима камена, нафте и другог одложи на неколико година.

Највећи повериоци АИК банка, Интеза, Уникредит, Комерцијална, Сосијете женерал, ЕФГ и Рајфајзен би такође у менаџменту предузећа ПЗП Ниш, Крагујевац, Врање, Београд и Војводинапут– Бачкапут(за које су припремани планови реорганизације) имале контролну функцију.

Тако је пронађена формула којом је омогућено предузећима да преживе и да почну да враћају дугове. Око тога су се повериоци начелно договорили, али када је требало то јавно и да потврде на суду, испоставило се да им интереси нису усаглашени.

Зашто није постигнут договор и после пет месеци разговора?

У Влади Србије кажу да су представници државе од самог почетка покушавали да обезбеде сагласност свих поверилаца, како би се очувала предузећа.

– Учествовали смо у низу састанака, али они нису дали жељене резултате. Влада је упорно покушавала да допринесе постизању договора, али на жалост то се до сада није догодило– кажу у Влади Србије.

Један од „Политикиних” саговорника упућен у ове преговоре каже да је договор одуговлачен због неслагања међу банкама око јединственог принципа који је требало применити у плановима реорганизације. Само реструктуирање је био комплексан посао зато што су при узимању кредита путарска предузећа међусобно једна другом давала јемства, по основу којих су једне фирме гарантовала за обавезе других из групе, што је довело до нереално високих износа са којим се свако од друштва суочава. Наш саговорник каже да није било могуће утврдити тачан износ залога на потраживањима. Банке су, како истиче, имале нереална очекивања у погледу будућих резултата пословања путарских предузећа, нивоу прихода и профитабилности.

Када је реч о изградњи аутопутева, држава, каже Родић, није у толиком проблему, јер су Нибенсове послове на Коридору 10 и Коридору 11 већ преузели други чланови конзорцијума.

Иначе, како се незванично може чути, држава и локалне самоуправе Нибенсовим предузећима дугују 31 милион евра.

Отварање стечаја неће погодовати ни свим банкама, којима је првенствени интерес да намире потраживања, сматра наш саговорник упућен у пословање банкарског сектора.

Ово сигурно најмање одговара оним банкама, попут Уникредит банке, које су обезбеђење хипотекама другог и трећег реда, тако да је питање да ли би у случају продаје имовине дошле до пара. Не одговара такође ни банкама које имају залоге на потраживањима, која нису доспела на наплату, као што рецимо АИК банка. Она би требало да се наплати од посла на изградњи аутопут Уб–Лајковац.

Такође и дуг према великом броју добављача камена, песка, нафте и других сировинаостао би неизмирен тако да би нестали са тржишта

Соња Вукановић, председница Синдиката путара Србије, наглашава да би у тој ситуацији велики број радника остао без посла, а тржиште рашчишћено за улазак вероватно неког новог играча.

–Сама чињеница да нико из владе неће да прими раднике Нибенсових предузећа који нису примили плате месецима, указује да челним људима Владе није стало да се проблем Нибенса реши. Држава је морала одлучније да захтева од банака да се договоре око наплате дуга и постављања руководства предузећа – каже Вукановићева.

-------------------------------------------------------------

Ко ће одржавати 6.000 километара путева

На питање ко ће профитирати из могућег стечаја Горан Родић, задужен за грађевинарство у Привредној комори Србије, каже да држава и грађани сигурно неће, будући да Нибенсове фирме одржавају око 6.000 километара путева.

– Зима је на прагу и плашим се да, ако путарске фирме оду у стечај, неће имати ко да чисти снег и лед. Одржавање путева је технички сложен посао, а Нибенсова предузећа имају механизацију и људе који то могу и умеју да раде. Бојим се да тај посао нема ко да преузме. „Енергопројект” и „Планум” се не баве одржавањем, они су специјализовани за изградњу. Нико не помиње ЗГОП. То је једина фирма која нам одржава пруге и послује у оквиру Нибенса. Она је добро радила, али је због увезаности са другим фирмама такође у блокади. Фирме од виталног значаја морају да раде по сваку цену и не смемо да дозволимо да останемо без радника који ће одржавати путеве и пруге – наводи Родић

Он сматра да држава мора да се умеша и оспособи ове фирме, да набави паре за регистрацију камиона, куповину соли, ризле, горива…

– Ту нема играња и чекања. Оно што је здраво у Нибенс групацији мора да се оспособи и да се омогући људима да раде и да им се што ураде и плати. Оно што не може нека се ликвидира, па нек се банке после намирују. Како ће оне наплатити дуг њихова је ствар – каже Родић.