Када се догоди да пшеница као код нас у последњих месец дана драстично појевтини, неминовно се постави питање да ли би надоле могла да иде и цена хлеба. Житу је цена на опште разочарење ратара пала на 14 динара по килограму, а најпродаванија векна у Србији и даље се „држи” на 38,5 динара.

Овакво размишљање је сасвим логично с обзиром на то да и цена брашна иде полако, али сигурно надоле. Сировина за основну животну намирницу сада кошта од 22 до 26 динара по килограму, а максимум који је брашно било достигло почетком ове године јесте 33 динара по килограму.

Цена брашна у малопродаји је још задржана на ранијем, високом нивоу од 45 па до 55 динара по килограму. Стручњаци кажу да је то зато што је то брашно самлевено од скупе пшенице лањског рода која је у просеку плаћана 20 динара по килограму и да се тек од септембра, кад нова пшеница „сазри”, може очекивати и пад цене такозваног једнокилограмског паковања.

На питање да ли хлеб може да појевтини, пекари готово углас одговарају да тако нешто није могуће. Позивају се на стални раст цена енергената, од јуче и струје, па тако произлази да је брашно све спореднији чинилац у малопродајној цени хлеба. Они са дужим памћењем, иначе, не памте да је икада после појевтињења пшенице и брашна уследило и појевтињење хлеба.

Директор највеће београдске пекаре, сада удружених „БПИ” и „Класа”, Момир Лазић каже да хлеб сигурно неће појевтинити. Ниже цене могуће су, евентуално, код малих пекара у унутрашњости који имају мало запослених и ниже трошкове производње.

– Раст цена других инпута „окупирао” је простор за евентуално снижење. Гориво седам пута поскупљује, а једном појефтињује, а сада је наново поскупела и струја. Најављено је и поскупљење гаса. Увек је повика на нас пекаре, а потпуно се занемарује да је наша произвођачка цена само 28 динара, а остатак у малопродајној цени је ПДВ од осам одсто и рабат трговаца од чак 20 одсто. На наш терет пада и повраћај непродате робе на који плаћамо износ од пет-шест одсто – каже Лазић и додаје да лањско поскупљење хлеба није било онолико колико је требало према цени свих инпута због ниске куповне моћи потрошача.

У удружењу „Житовојводина” кажу да структура малопродајне цене хлеба шест великих индустријских пекара показује да брашно и трговачка маржа имају највеће учешће у малопродајној цени. Трошак брашна, и то за 370 грама колико иде у векну од пола килограма, према цени ове сировине на дан 1. јула ове године био је 11 динара или 28,4 одсто. Трговци по векни узимају 7,86 динара, што је 28,4 одсто малопродајне цене. Због ПДВ-а од осам одсто хлеб је скупљи 2,67 динара или готово седам динара по векни.

На трошкове енергије – струје, гаса, дизела је највећа повика, а они у векни хлеба учествују са 2,6 динара, што је 6,7 одсто малопродајне цене. Трошкови бруто зарада су четири динара или 10 одсто, општи заједнички трошкови су 2,5 динара по векни или 6,5 одсто, а трошкови амортизације су 1,26 динара или 3,28 одсто малопродајне цене.

Трошкови превоза су 2,66 динара по векни или 6,9 одсто, а трошкови повраћаја непродате робе су 1,16 динара или три одсто.