Захтев адвоката хрватског генерала Анте Готовине у којем се од Србије тражи документација која би помогла у жалбеном поступку, више је потреба за медијским експонирањем, него за доказима који реално могу утицати на одлуку жалбеног већа, оцењује Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом.

„Адвокати Готовине у Хрватској изјављују да ће он бити ослобођен ако Србија достави извесну документацију. То значи да ће они да окриве Србију, уколико Готовини не буде ублажена казна у другостепеном поступку”, каже Расим Љајић, закључујући да је реч о медијском рату.

Адвокати Готовине тражили су од Србије стенографске белешке са седнице Врховног савета одбране. Одбрана, указује Љајић, већ поседује записнике са тих седница које је доставило Хашко тужилаштво. У тим записницима изричито пише да стенографске белешке нису вођене.

„Стенографске белешке не постоје и јасно је да их ми не можемо доставити”, наводи Љајић.

Како сазнајемо из извора блиских Хашком трибуналу, адвокати Анте Готовине тужили су Србију том суду зато што им није доставила документацију у траженом року који је истекао 15. јула. Пошто су из Хага добили одговор да је рок који су дали Србији био неразумно кратак, браниоци су се поново обратили српској Канцеларији за сарадњу са Хагом, тражећи да до 30. септембра достави документа.

Адвокати су најавили да ће документа која очекују из Србије представљати темељ за рушење првостепене пресуде којом је Готовина осуђен на 24 године затвора. Они тврде да записници са седница ВСО објашњавају улогу Србије у ратовима у Босни и Херцеговини и Хрватској.

Одбрана је пошла од записника са 41. седнице ВСО од 14. августа 1995. године, на којој је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић рекао да би била „идиотска глупост” помоћи РСК након што су одлучили да изађу из Крајине и изазвали егзодус „када су имали све услове да се бране”. Зар сада, упитао је Милошевић, „то треба да буде разлог да Југославија јурне тамо да брани те територије са којих су они утекли као зечеви?”.

Одбрана сматра да је поменути извод релевантан за жалбени поступак против хрватских генерала јер „баца ново светло на то шта је српско руководство сматрало узроком одласка цивила из Крајине” за време и после операције „Олуја”. Браниоци сматрају да Милошевићеве речи иду у прилог њиховој тези, по којој је наређење крајинских власти за евакуацију цивилног становништва, а не гранатирање хрватске војске и полиције, био главни узрок одласка Срба из Книна и других делова Крајине.

У записнику са 43. седнице од 29. августа 1995. године браниоци су нашли и траг који води до докумената да су сви официри, укључујући и команданта 40. кадровског центра ВЈ, који је покривао подручје Крајине, били обавезни да напишу изјаве о догађајима у зони одговорности својих јединица током хрватске агресије на РСК и доставе их начелнику Генералштаба ВЈ Момчилу Перишићу. Браниоци сматрају да би ти документи могли да садрже информације о разлозима одласка Срба из Крајине који иду у прилог тези одбране.

Генерали Анте Готовина и Младен Маркач осуђени су на 24 односно, 18 година затвора због учешћа у удруженом злочиначком подухвату на челу са председником Хрватске Фрањом Туђманом, са циљем насилног и трајног протеривања српског цивилног становништва из Крајине. Истом пресудом генерал Иван Чермак је ослобођен свих оптужби.

Доротеа Чарнић