Suđenje Andriji Draškoviću i njegovom kumu Aleksandru Goluboviću, optuženima za ubistvo Surčinca Zvonka Plećića, po svemu sudeći, počeće peti put ispočetka. Obnovljen će, i to po treći put, biti i postupak protiv Dafine Milanović, vlasnice „Dafiment banke” koju optužnica tereti za zloupotrebu službenog položaja „teškog” desetine miliona nemačkih maraka. I to zato što je, kako nezvanično saznajemo, dosadašnji predsednik sudskog veća u ovim postupcima odlučio da pređe u advokate.

– Sudija Zoran Zvonar, koji je vodio ove postupke, pred kraj prošle godine je obavestio upravu beogradskog Okružnog suda da namerava da napusti sudijsku funkciju. Nije, međutim, naveo razloge zbog kojih se odlučio na ovakav korak, ali ni izričito rekao da prelazi u advokaturu. Više detalja svakako će se znati po povratku sudije sa godišnjeg odmora na kojem se trenutno nalazi – naveo je naš sagovornik iz Okružnog suda.

Odlukom koju je doneo sudija Zvonar je, čini se, samo nastavio „trend” svojih kolega. Pre njega je, naime, iz beogradskog pravosuđa otišlo na desetine iskusnih istražnih i postupajućih sudija.

– Prestanak sudijske dužnosti na lični zahtev sudija i njihov odlazak u advokaturu je trend koji je u pravosuđu prisutan duže od decenije. To je, ako mogu tako da kažem, hronična situacija, a ne nešto što je aktuelizovano u poslednje vreme. Razlozi su različiti i višestruki, mada mislim da se može reći da su najčešće u pitanju materijalno-statusni uslovi – navodi Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu.

Prema njegovim rečima, iz suda po pravilu odlaze sudije mlađe i srednje generacije i to češće oni koji vode krivične postupke. Znanje i iskustvo stečeni tokom obavljanja sudijskog posla su, prema njegovoj oceni, veoma dragoceni u advokaturi. To je, napominje Važić, verovatno i jedan od ključnih razloga zašto advokati „pravosudnog porekla” lakše rešavaju probleme koje nameću sudski postupci.

Prema rečima Ivane Ramić, portparola Okružnog suda, sudijska dužnost može da prestane na lični zahtev, navršenjem radnog veka ili razrešenjem sudije. Sudija koji želi da bude razrešen dužnosti, objašnjava Ramićeva, podnosi pismeni zahtev Velikom personalnom veću Vrhovnog suda Srbije koji ga prosleđuje Narodnoj skupštini.

– Po prestanku sudijske dužnosti, predmeti u kojima je sudija postupao raspoređuju se u rad ostalim sudijama u skladu sa Sudskim poslovnikom. To znači da se raspodela vrši slučajem, odnosno po datumu i vremenu prijema – objašnjava Ramićeva.

Da bi sudija bio „primljen” među advokate, prema rečima Vojislava Nedića predsednika Advokatske komore Beograda (AKB), potrebno je da podnese molbu za upis u imenik advokata. Uz molbu se prilažu i određeni dokumenti poput diplome o završenom pravnom fakultetu, uverenja o položenom pravosudnom ispitu, zdravstvenom stanju, ali i uverenje da kandidat nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi sudski postupak.

– Na prvoj sednici Upravnog odbora AKB evidentira se kandidatura i javno se objavljuje, a prisutni imaju pravo prigovora na nju. Tek na sledećoj sednici Komore, može da bude odobren upis u advokatski imenik – navodi Nedić.

U slučaju da Skupština usvoji novi zakon o advokaturi, „prelazak” sudija u advokate biće još regulisaniji. Prema rečima Nedića, nekoliko je ključnih razloga za donošenje novog zakona.

– Predviđeno je, bar kako za sada stoje stvari, da sudije koje se kandiduju da budu advokati, ne mogu da obavljaju dužnost u mestu gde su bile sudije i to u roku od tri godine. Druga ključna stvar je da će svi kandidati morati da polažu advokatski ispit. Pre svega će biti stavljen naglasak na advokatsku etiku, kako bi se izbegli slučajevi reklamiranja advokata, nestručnog zastupanja klijenata i slične stvari – naveo je na kraju Nedić.