Суђење Андрији Драшковићу и његовом куму Александру Голубовићу, оптуженима за убиство Сурчинца Звонка Плећића, по свему судећи, почеће пети пут испочетка. Обновљен ће, и то по трећи пут, бити и поступак против Дафине Милановић, власнице „Дафимент банке” коју оптужница терети за злоупотребу службеног положаја „тешког” десетине милиона немачких марака. И то зато што је, како незванично сазнајемо, досадашњи председник судског већа у овим поступцима одлучио да пређе у адвокате.

– Судија Зоран Звонар, који је водио ове поступке, пред крај прошле године је обавестио управу београдског Окружног суда да намерава да напусти судијску функцију. Није, међутим, навео разлоге због којих се одлучио на овакав корак, али ни изричито рекао да прелази у адвокатуру. Више детаља свакако ће се знати по повратку судије са годишњег одмора на којем се тренутно налази – навео је наш саговорник из Окружног суда.

Одлуком коју је донео судија Звонар је, чини се, само наставио „тренд” својих колега. Пре њега је, наиме, из београдског правосуђа отишло на десетине искусних истражних и поступајућих судија.

– Престанак судијске дужности на лични захтев судија и њихов одлазак у адвокатуру је тренд који је у правосуђу присутан дуже од деценије. То је, ако могу тако да кажем, хронична ситуација, а не нешто што је актуелизовано у последње време. Разлози су различити и вишеструки, мада мислим да се може рећи да су најчешће у питању материјално-статусни услови – наводи Синиша Важић, председник Окружног суда у Београду.

Према његовим речима, из суда по правилу одлазе судије млађе и средње генерације и то чешће они који воде кривичне поступке. Знање и искуство стечени током обављања судијског посла су, према његовој оцени, веома драгоцени у адвокатури. То је, напомиње Важић, вероватно и један од кључних разлога зашто адвокати „правосудног порекла” лакше решавају проблеме које намећу судски поступци.

Према речима Иване Рамић, портпарола Окружног суда, судијска дужност може да престане на лични захтев, навршењем радног века или разрешењем судије. Судија који жели да буде разрешен дужности, објашњава Рамићева, подноси писмени захтев Великом персоналном већу Врховног суда Србије који га прослеђује Народној скупштини.

– По престанку судијске дужности, предмети у којима је судија поступао распоређују се у рад осталим судијама у складу са Судским пословником. То значи да се расподела врши случајем, односно по датуму и времену пријема – објашњава Рамићева.

Да би судија био „примљен” међу адвокате, према речима Војислава Недића председника Адвокатске коморе Београда (АКБ), потребно је да поднесе молбу за упис у именик адвоката. Уз молбу се прилажу и одређени документи попут дипломе о завршеном правном факултету, уверења о положеном правосудном испиту, здравственом стању, али и уверење да кандидат није осуђиван и да се против њега не води судски поступак.

– На првој седници Управног одбора АКБ евидентира се кандидатура и јавно се објављује, а присутни имају право приговора на њу. Тек на следећој седници Коморе, може да буде одобрен упис у адвокатски именик – наводи Недић.

У случају да Скупштина усвоји нови закон о адвокатури, „прелазак” судија у адвокате биће још регулисанији. Према речима Недића, неколико је кључних разлога за доношење новог закона.

– Предвиђено је, бар како за сада стоје ствари, да судије које се кандидују да буду адвокати, не могу да обављају дужност у месту где су биле судије и то у року од три године. Друга кључна ствар је да ће сви кандидати морати да полажу адвокатски испит. Пре свега ће бити стављен нагласак на адвокатску етику, како би се избегли случајеви рекламирања адвоката, нестручног заступања клијената и сличне ствари – навео је на крају Недић.