Агроном у свако веће село

Од краја октобра, знање око 1.500 незапослених агронома биће на услузи свим пољопривредницима у Србији. На позив Министарства за пољопривреду, трговину и шумарство да склопе уговорсадржавомипостану асистенти саветодаваца пољопривредника, јавили су се готови сви од укупно 1.996 незапослених инжењера пољопривреде са евиденције Националне службе за запошљавање. Њихова обука за посао је у току и трајаће до 29. септембра, у 34 саветодавне и стручне службе у пољопривреди широм земље, а полагање теста заказано је за 30. септембар.

У Министарству пољопривреде кажу да је до јуче обуку завршило 200 полазника у Београду, Смедереву, Пожаревцу и Чачку. Према речима Вељка Ђорђевића, руководиоца групе за подршку руралном развоју, ако млади инжењери пољопривреде прихвате понуђени посао, за свој рад биће плаћени као професори средњих школа.

– Сви кандидати који прођу обуку и положе тест биће службеници Министарства пољопривреде – каже Ђорђевић. – Тако ће 233 саветодавца у пољопривреди, у 34 пољопривредне саветодавне и стручне службе, односно некадашњим заводима за пољопривреду, добити бар 1.500 помоћника. Сразмерно броју регистрованих пољопривредних газдинстава, којих има више од 350.000, може се рећи да ће помоћ стручњака бити доступна готово сваком пољопривреднику.

Нови „саветници сељака” биће, сразмерно и према врсти производње,распоређени по целој Србији. Реч је о дипломираним пољопривредним инжењерима за сточарство и живинарство, инжењерима за производњу биља, агроекономистима, технолозима сточарства, заштите биља, ратарства, повртарства, виноградарства, цвећарства и технологизма пољопривредних мелиорација.

Потребног стручњака у пољопривреди имаће свака општина, па и свако веће село јер ће један саветодавац опслуживати око 200 регистрованих пољопривредних газдинстава, додаје Ђорђевић.

– Агрономи ће боравити у месту где ће радити, а на то је у анкети пристало више од 60 одсто испитаних инжењера – напомиње наш саговорник. – Највише пријављених кандидата било је у Београду и Новом Саду, по 400 иинжењера. Кандидати са најбољим резултатима из ова два града моћи ће да раде у њиховој околини, а осталима ће се понудити да раде тамо где су најпотребнији.

Од њих се очекује да саветују пољопривредникекоје ратарске културе треба да сеју, коју стоку да тове, како да гаје воће и поврће, све у зависности од дела земље у којем живе, како би, уз што мања улагања, постигли што већу ефикасност производње и повећали зараду.

У Министарству пољопривреде кажу да се младим стручњацима који су чекали посао на евиденцији НСЗ, пружа прилика да раде, да се усавршавају и напредују. Они ће сигурно зарадити своје плате. Примера ради, ако својим саветима допринесу повећању млечности крава у Србији само за један литар дневно, за годину дана би се бруто домаћи производ земље (БДП) повећао за 50 милиона евра, а повећање просечног приноса пшеница за једну тону, повећало би БДП за 100 до 120 милиона евра.

А. Микавица