Није забрањено побећи из затвора. Према закону, затвореник који успе да побегне не чини кривично дело, баш као што ни осумњичени за којим је расписана потерница не крши закон ако се крије од полиције.

Проблеми са законом настају ако приликом бекства неко други настрада. У Кривичном законику, у члану 339. наводи се да затвореник крши закон само ако неког повреди или убије покушавајући да се домогне слободе, и због тога ће бити кажњен затвором од шест месеци до пет година. Уколико нико не буде повређен, бегунац из затвора ризикује само да буде кажњен дисциплински и да буде враћен на дослужење казне.

Други став истог члана закона каже да ће од шест месеци до пет година затвора бити кажњен онај ко силом, претњом, обманом или на други начин омогући бекство особи која је на основу закона лишена слободе. Дакле, забрањено је помоћи затворенику да побегне. Још је тежа ситуација уколико у помагању приликом планирања бекства учествује група или је на тај начин омогућено да више људи побегне са друге стране решетака.

Закон о извршењу кривичних санкција јасно каже да је припадник службе обезбеђења дужан да без одлагања предузима радње да осуђеног онемогући у бекству. О сваком покушају или успелом бекству, припадник службе обезбеђења одмах обавештава управника завода, који је дужан да о томе обавести директора управе.

У случају бекства осуђеног, управник завода обавештава полицију и суд који га је упутио на издржавање казне затвора, наређује издавање потернице и предузима друге радње које су неопходне да осуђени буде ухапшен. За време бекства осуђеном не тече казна затвора.

Сваки затвореник машта о томе да се ослободи живота иза решетака, а о многим спектакуларним бекствима писане су књиге и снимани филмови.

Страна искуства бележе многе занимљиве приче. У Розарију у Аргентини, осуђеници су ископали рупу у земљи, али се у њој заглавио најдебљи међу њима. Покушај бекства окончан је када су остали осуђеници морали да позову стражаре да га извуку.

Затвореник из бразилског града Сао Паула покушао је да побегне из затвора преобучен у жену. По изјавама чувара био је одлично маскиран, а на себи је имао перику, лажне груди и комплетну шминку. Међутим, на ногама је имао штикле, а због нимало грациозног хода запао је за око стражару.

Један одбегли затвореник ухапшен је пошто се запослио као возач затворског аутобуса. После одобреног изласка он се није вратио у затвор, већ је почео да ради као возач аутобуса који превози посетиоце. Већ првог радног дана откривен је приликом рутинске контроле.

У Салвадору затвореник је успео да побегне из истог затвора два пута за три дана. Ухапшен је због напада ватреним оружјем, а у затвору није провео ни 24 часа пре првог бекства. Из ћелије је побегао тако што се провукао кроз рупу на таваници, али је после неколико сати ухваћен. Два дана касније поново је побегао, пошто је помоћу комада пластике успео да откључа ћелију у којој је био затворен.

Двојица затвореника побегла су из једног затвора у Енглеској, јер су закључила да у том затвору полуотвореног типа веома лако могу да набаве дрогу. Планирали су да после бекства буду ухваћени и пребачени у строжи затвор, где су бољи услови за одвикавање од дроге.

Прича из Египта показује на каквим су мукама били полицајци којима је затвореник побегао пред суђење. Да би прикрили бекство затвореника, седморица полицајаца наговорила су свог колегу да се на суђењу појави уместо њега. Превара је откривена у току суђења, јер је други оптужени познавао бегунца.

Невероватно је да се неко извињава због бекства из затвора, али се десио и такав случај. Двојица Аргентинаца побегла су из затвора, а у ћелији је остала порука: „Волимо слободу и не можемо да поднесемо да будемо затворени. Извињавамо се због свих непријатности које наше бекство може да проузрокује.”