Недељу дана после покушаја бекства Жељка Миловановића и Сретка Калинића, осуђених на вишедеценијске затворске казне, из притворске јединице Специјалног суда у Београду, јавност и даље „муче” недоумице у вези са околностима под којима се то догодило. Званичних информација о досадашњим резултатима истраге нема. Због тога су одговори на поједина питања, која су заснована на приказаном делу видео-снимка бекства из ћелија и на штурим објашњењима надлежних и даље у домену често опречних спекулација.

Извесно је да су Калинић и Миловановић своје ћелије „напустили” око 5.30 часова, 7. фебруара ове године, тако што су претходно тестерицама пререзали решетке на вратима. Спољна врата су била отворена.

Једно од често постављених питања је колико је Калинићу и Миловановићу требало времена да прережу решетке. Прво се спекулисало да то није могуће „без два до три месеца”. „Упућени” говоре да их је могуће пресећи и за неколико часова. Овај податак могао би да „одговара” једној од информација надлежних – да је Миловановић у своју ћелију доведен дан раније, због заказаног суђења. Са друге стране није јавно изнето, од када је Калинић био у ћелији Специјалног суда.

У вези са тестерисањем решетака ћелија спекулисало се и са тим да затворски чувари нису то могли да виде, а ни да чују, јер су их затвореници претходно намазали вазелином. Једна од информација да су спољна врата била отворена да би дежурни затворски чувар мотрио на ову двојицу осуђеника такве „податке” потире, али и отвара нова питања. Разни одговори чули су се на питање због чега стражар није био на свом месту: изашао је да узме кафу, обилазио је друге ћелије али, и да са врло срачунатом намером, није био „присутан”.

Ко је затвореницима унео тестерице, на који начин су њих двојица заједно организовала бекство будући да надлежни воде рачуна да се затвореници овог ранга међусобно не срећу – питања су о којима такође постоје врло опречне информације. Према једнима, за то су „заслужни” искључиво затворски стражари, док други не искључују могућност да је, поред јаких безбедносних мера и провера, неко од њихових посетилаца оруђе унео у Специјални суд или можда у затвор у којем су претходно били смештени.

Калинић и Миловановић су, пошто су савладали чувара на којег су успут наишли, отворили прозор са решеткама на згради суда и искочили у двориште. Према једним информацијама затвореници су прозор разбили и развалили пајсером, а према другим – прозор је био отворен. Решетке на прозорима, како је речено у Министарству правде „нису јаке и могуће их је рукама ишчупати из окна”.

Тренутак и место „хватања” двојице затвореника такође је под великим знаком питања.

Према једним информацијама Жандармерија је била обавештена о бекству и спремно дочекала Калинића и Миловановића, будући да се путем видео-надзора прати кретање унутар Специјалног суда али и у командном центру у Министарству правде. Званичне информације су конфузно изнете – да су четири припадника Жандармерије савладала бегунце у дворишту, пред самим излазом на капију.

Међутим, према сазнањима нашег листа, реч је о једном жандарму, који је у том тренутку изашао у двориште да запали цигарету и посумњао да нешто није уреду када су му ова двојица, пред капијом, рекла да иду кући. Он их је под претњом оружјем зауставио и онда позвао тројицу својих колега. Овај жандарм, који је са још тројицом својих колега добио признање и награду од министра полиције због заустављања затвореника, лица скремблованог пред камером РТС-а је детаљно препричао овај догађај.

Испоставља се да припадници Жандармерије нису знали да су ухватили Калинића и Миловановића, све док их нису предали затворским стражарима.

Њихов покушај бекства био је организован „изнутра” и „споља” – то је једино што нико од надлежних али и других аналитичара не доводи у питање.