Хроника
Без жалбе на одлуку о Ганићу
Сношење трошкова жалбе нецелисходно, а чак и супротна одлука суда била би неспроводива јер је Ејуп Ганић већ у БиХ
Тужилаштво за ратне злочине неће поднети жалбу на одлуку Екстрадиционог суда у Лондону да Србији не изручи Ејупа Ганића, бившег члана ратног председништва БиХ.
Како је саопштено, тужилаштво је ову одлуку донело после консултација са представницима енглеске краљевске тужилачке службе и правним заступницима Републике Србије из Лондона око оправданости улагања жалбе.
„Након опсежне анализе, закључено је да би, у ситуацији када се бивши члан ратног председништва БиХ Ејуп Ганић већ налази у Босни, улагање жалбе и сношење великих трошкова било нецелисходно, јер би, чак и у случају успеха жалбе, таква одлука била фактички неспроводива”, речено је у тужилаштву.
Како сазнајемо, подношење жалбе би Србију коштало око милион фунти а успех жалбе био би неизвестан с обзиром на став тамошњег суда да је политички контекст превагнуо над правним. Тужилаштво за ратне злочине сматра да су у одлуци о екстрадицији пренебрегнуте неке чињенице и докази о учешћу Ганића у ратном злочину у Добровољачкој улици у Сарајеву маја 1992. године и да су одређени политички разлози однели превагу над правом и чињеницама. Тужилаштво, истиче се у саопштењу, остајепри ставу да истрага о догађајима у Добровољачкој улици у Сарајеву и о улози Ејупа Ганића у тим злочинима мора да буде завршена и најављује наставак истраге до потпуног расветљавања свих чињеница.На снази ће и даље остати и потерница нашег суда за Ганићем.
Подсећамо, британски суд одбио је прошле седмице да нашој земљи изручи Ганића, а британски медији су у извештајима о тој одлуци наводили да је Србија понудила да одустане од гоњења Ганића уколико босанске власти прихвате извињење за геноцид у Сребреници. Ове тврдње демантовала је Снежана Маловић, министарка правде Србије, оцењујући да су наводи британске штампе нетачни, бесмислени и злонамерни и да је случај Ејупа Ганић искључиво у надлежности правосудних органа.
Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону, на основу потернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ, због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године. Десет дана после хапшења пуштен је из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији. Правосудни органи Србије покренули су истрагу против Ганића због сумње да је, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву – војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.
Д. Чарнић
Последњи коментари
Према Дајли Телеграфу, судија Воркмен је рекао "да је српска влада понудила да одустане од гоњења Ганића у случају да босанске власти прихвате извињење српског парламента за геноцид у Сребреници".
Ако су наводи британске штампе "бесмислени и злонамерни", тада би, ваљда, било природно да српске власти на то жестоко реагују, те да траже да се у британској штампи објави демант такве лажне вести. Уколико је, пак, судија Воркмен рекао то што медији пишу, тада су српске власти дужне да покрену тужбу и против поменутог судије који је такву неистину пласирао у медије.
Буде ли другачије, тада је (на нашу велику срамоту) јасно да британски медији и судија Воркмен говоре истину.
Та вест је објављена пре 10 дана у Индипенденту и Телеграфу - а реакције српских власти још нема.
Daily Telegraph:
"Mr Workman said the Serbian government had offered to drop the prosecution if the current Bosnian government endorsed a resolution acknowledging the Srebrenica massacre by the Serbian parliament."
Još od hapšenja Ganića pa sve do danas čini mi se da je sve ovo obična farsa za gradjane od strane nekih pravosudnih političara i nekih pravosudnih vlasti. Izjave od prikupljasnja i prevodjenja dokumenata i izmana roka slanja dokumenata, preko pisanja strane štampe o nekakvim "pregovorima" i demantovanjem takvih "pregovora", "komentara" sudske odluke od strane pojedinih pravosudnih političara, likovanja Ganića i njegovim licitiranjem o broju ubijenih vojnika i starešina JNA u koloni, obečanja pravosudnih vlasti da crvena poternica ostaje, pa sve do "dogovornog" odustajanja od žalbe nam pokazuje "rešenost" pravosudnih vlasti da se ovaj slučaj završi na pravedan način. Ima li volje i želje da se to uradi? Sumnjam. Troškovi žalbe - kakav odgovor. A novac koji su gradjani isplatili SAD za jednog čoveka? A ovde je u pitanju ZLOČIN. Ali nadam se da će neko nekada da ocenjuje i postupak aktuelnih kreatora i realizatora pravde.I da gradjanima kaže u kom grmu leži zec.
Za tuzbu nema para, za onog siledziju Kovacevica je bilo, malo cudno, cak i za Srbiju.