Истражни поступци у Србији требали би да трају краће него што је то било до сада, закључак је емпиријског истраживања које је спровело Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије. Резултати поменутог истраживања показују и да истраге у „притворским предметима” трају знатно краће него што је то случај када осумњиченима није одређен притвор.

– Када окривљеном није одређен притвор, истрага је у 12 одсто случајева трајала до месец дана, а у прилично великом проценту, чак 35 одсто, истражни поступак је трајао дуже од шест месеци. На основу испитиваног узорка, може да се закључи и да се с порастом дужине трајања истражног поступка повећава и број кривичних предмета у којима није одређен притвор, а да се смањује у онима у којима је осумњиченом одређен притвор. Добијени подаци указују да када је окривљеном одређен притвор, у 62 одсто кривичних предмета истрага је трајала до месец дана, док је у свега два одсто трајала преко шест месеци – наводи се у истраживању Удружења тужилаца.

Ова карактеристика, сама по себи, и чињеница да код 88 одсто „притворских предмета” истрага траје краће од три месеца, упозоравају да и други државни органи ажурније поступају када је окривљеном одређен притвор, па је и поступак у тим случајевима и ефикаснији. Али се, с друге стране, поставља питање да ли је реч о претераној примени притвора који није казна, већ мера за обезбеђење присуства окривљеног у поступку. Очигледно је да цео редовни поступак, и без притвора, мора бити бржи.

Да би се та брзина постигла, а истовремено заштитила људска права, у савременим системима кривичног права истрага се све више поверава јавном тужиоцу који се показује као одговорнији руководилац истраге од истражног судије. Али, ради равнотеже и правичности, потребно је дати јака контролна овлашћења судском већу при одобравању притвора по предлогу тужиоца. Неки стручњаци сматрају да истражни судија као појединац и не треба да постоји и да све контроле врше само судеће судије оптерећене одговорношћу да ће сваки случај у коме одобре притвор највероватније и доћи њима на главни претрес.

Резултати анализе узорка који је био предмет истраживања Удружења тужилаца и заменика тужилаца показује да је нешто више од трећине спроведених истрага трајало мање од месец дана, а приближно једна петина завршена је до три месеца. То значи, наведено је у истраживању, да више од половине истрага, тачније 58 одсто, траје до три месеца. Ову релативно добру ажурност судова угрожава податак да 16 одсто истрага траје преко шест месеци. Да ли је узрок томе сложеност кривичних предмета, није могло да се закључи из података добијених емпиријским истраживањем које је спровело Удружење тужилаца.

Иако би истраге требало да трају краће, наводе у Удружењу јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, не сме да се инсистира на њеној брзини, јер би на тај начин могла да буде угрожена њена ефективност.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Када се покреће истрага

Истрага се покреће када постоји основана сумња да је неко лице извршило кривично дело. Сврха истраге је да се прикупе подаци и докази који су потребни да би могло да се одлучи да ли ће се подићи оптужница или обуставити поступак. Поред овог основног, истрага има и друге циљеве. Посебан циљ истраге је да се прикупе подаци о личности окривљеног. Осим тога, истрага треба да омогући несметано одвијање главног претреса. Због тога се у истрази изводе и они докази због којих постоји опасност од одлагања – да се докази неће моћи поновити на главном претресу или би њихово извођење било скопчано с тешкоћама, као и други докази који могу да буду од користи за поступак, а чије се извођење показује целисходним. У истрази се сумарно прикупља доказни материјал како би могло да се оцени да ли је потврђена основна сумња о делу и учиниоцу.