За првих седам месеци ове године српска полиција поднела је 157 кривичних пријава због фалсификовања новца, што је за пола више у односу на прошлу годину. Зоран Ђокић, начелник Службе за сузбијање криминала МУП-а Србије, каже да се у нашој земљи, због куповне моћи грађана, најчешће растурају фалсификоване новчанице у апоенима од 50, 100 и 200 евра, као и оне од 200 и 1000 динара.

– Фалсификован новац код нас долази најчешће из Бугарске. Он се плени на граничним прелазима, током рутинске контроле, и приликом растурања – објашњава Ђокић.

Постоје две врсте растурања новца. Како објашњава Ђокић, једно је такозвано ситно растурање, које се састоји у томе да онај ко има фалсификован новац одлази у радње и пушта га у оптицај кроз куповину. Други начин је, додаје наш саговорник, продавање новца растурачима.

– Примера ради, онај ко фалсификује новац има мрежу својих растурача који тај новац продају на црном тржишту по цени од око 35 одсто нижој од реалне вредности. Крајња дистрибуција је у продавницама, на пијацама, отвореним тржним центрима, трафикама. Дакле, на местима где не постоји могућност провере – наглашава Ђокић.

За разлику од Бугарске, где су главни центри за производњу лажног новца градови Варна и Пловдив, полиција нема податке да у неком граду у Србији постоје илегалне штампарије.

Да би се направио добар фалсификат, неопходно је неколико ствари: квалитетан папир до кога је најтеже доћи, штампарске машине, боја, холограм и заштитна нит.

– Процедура фалсификовања новца врло је сложена, захтева више људи: организатора, финансијера, штампарске и графичке раднике, растураче, па самим тим спада у домен организованог криминала – каже наш саговорник.

Појаву првих правих новчаница у Кини пре више од хиљаду година пратило је и фалсификовање. Изглед тих новчаница је, подразумева се, био далеко другачији од данашњих. Међутим и творци првих новчаница били су свесни да их треба заштитити. С друге стране, код фалсификатора је, постојала свест о томе да ту заштиту треба што верније фалсификовати. У то доба, казна за фалсификовање је подразумевала одсецање екстремитета. Тако је било пре хиљаду година, а данас у Србији закон за ово кривично дело предвиђа казну од три месеца до 15 година затвора.

Оно што је данас много распрострањеније јесте злоупотреба и фалсификовање платних картица. Познато је да је наша земља, када је ово средство плаћања у питању доживела својеврстан „бум” последњих година. Примера ради, у суседној Мађарској, требало је десет година да дође до цифре која је код нас постигнута за годину дана, а то је милион картица.

– Новим кривичним закоником који је ступио на снагу 2006. године, на иницијативу људи из полиције уведено је ново кривично дело: злоупотреба и фалсификовање платних картица. Према статистичким подацима у старту је регистровано 180 кривичних дела злоупотребе картица, наредне, 2007. та цифра се попела на 520, а за првих осам месеци ове године евидентирана су 632 случаја, па се процењује да ће до краја године бити преко 800 кривичних дела ако се настави овим темпом. Међутим, број кривичних дела занемарљив је у односу на број платних картица, с обзиром на то да у Србији има око шест милиона картица од којих је половина у употреби – каже Ђокић.

Када се узме у обзир број особа који учествују у фалсификовању картица, јасно је да је и овде реч о организованом криминалу.

– Постоји припадник организоване групе који је углавном из источних земаља и ради у неком продајном објекту у западној Европи: продавници, бензинској пумпи, ресторану… Дакле, тамо где се платна картица прима као средство плаћања. Приликом провлачења картице код наплате, направи се још један пролаз кроз „скимер” и на тај начин се преписују подаци са магнетне писте. Касније, те податке фалсификатор наноси на бланко картицу –каже Ђокић.

Да би се реализовала платна картица неопходан је још и пин код. До њега се долази или посматрањем или постављањем камере на банкомате, а постоје и лажне тастатуре, које се стављају преко правих да би приликом куцања меморисале пин код.

– Има и других начина злоупотребе платних картица. Постоје читаве групе хакера који проваљују у податке банака и скидају ПАН бројеве на основу којих генеришу пин кодове, праве нове картице и на тај начин скидају новац са туђих рачуна. Значи, могуће је израдити нову картицу, а да преступник уопште није био у контакту са картицом или њеним корисником – истиче Ђокић.

Сигурна заштита од злоупотребе не постоји. Међутим, како саветују полицајци, најбоље је да власник картицу увек има на оку приликом плаћања и да не говори ником који је његов пин код. Саветује се и да се тај број не записује на картици и не носи у новчанику, како га неко не би украо.

Казна која је запрећена за кривично дела фалсификовања и злоупотребе платних картица креће се од три месеца до 10 година у зависности од врсте преступа.

Јелена Дерикоњић