Kad neko na pijaci, u redu u marketu, u gradskom autobusu, nonšalantno drži raskopčan sako, otvorenu torbu ili mu iz zadnjeg džepa viri novčanik, ima onih koji će s lakoćom i spretnim prstima zavući ruku... I očas nestade novčanik, mobilni telefon, adresar… Među džeparošima ima svih kategorija stanovništva, od akademskih građana do potpuno nepismenih ljudi. Takođe, ima kockara, narkomana, alkoholičara, ali i porodičnih ljudi, pa čak i bračnih parova koji rade u tandemu. Obično ne biraju vreme, postaju sve drskiji, a ne ustručavaju se ni od dnevnih uličnih otimačina.

Naime, građani koji su se ovih dana javili našoj redakciji složni su u jednom, a to je da su džeparoši opet u velikom broju počeli da pelješe. Činilo im se, kažu, da ih „jedno vreme nije bilo”.

Džeparoši, kako kažu u policiji, kreću u akciju s prvim gužvama u gradskom prevozu.

– Tokom leta ih nije bilo jer su autobusi, trolejbusi i tramvaji bili prazni. Sugrađani su bili na godišnjim odmorima. Pogodan teren za džeparoše je upravo saobraćajni špic, kada svi žure na posao i niko ne obraća pažnju na ljude oko sebe – napominju u policiji.

Beogradskoj policiji se mesečno prijavi oko 50 slučajeva džeparenja, a polovinu od tih slučajeva inspektori rasvetle i uhvate počinioce.

– Svakog trenutka u Beogradu je na delu stotinak džeparoša. Uglavnom su to stariji ljudi, a u 90 odsto slučajeva reč je o „povratnicima” i starim znancima policije. U Beogradu su najugroženije centralne opštine Vračar, Novi Beograd, Savski venac i Stari grad. Ipak, „tamna brojka” učinjenih dela džeparenja je ista ili čak i veća od broja prijavljenih. Razlog za to je što građani često ne veruju da ima šansi da policija otkrije počinioca i nadaju se da će im neko vratiti dokumenta – objašnjavaju u policiji.

Naši sagovornici napominju da osim toga što rade sami, ima i onih takozvanih organizovanih džeparoša.

– Oni uglavnom ulaze na različita vrata gradskog prevoza i dok jedan pravi gužvu ili na neki drugi način skreće pažnju na sebe, drugi zavlači prste u džepove i torbe. Trude se da ulaze na stanicama koje se nalaze na kratkim relacijama da bi odmah po obavljenom poslu izašli iz prevoza. Sve češće džeparoši prilikom krađa uzimaju i platne kartice, jer ljudi pored svih upozorenja ipak u svojim novčanicima nose i pin-kodove što ovim veštim lopovima omogućava da se domognu dodatne zarade – objašnjavaju u policiji.

Pojedini džeparoši posle višegodišnjeg iskustva počinju da angažuju maloletnike da za njih obavljaju ovaj „posao” pri čemu ih najpre nauče „zanatu”, a onda ih pošalju da se pokažu u praksi.

– Džeparoša ima od najmlađih pa do starijih ljudi koji se, iako ne izgledaju tako, uopšte ne ustručavaju da zavuku ruku u nečiju torbu ili džep. Najviše ih je uoči praznika i slava, kada ljudi sa sobom nose više novca. Tada ih ima čak i na autobuskim i voznim peronima – kažu naši sagovornici.

Oni sa višegodišnjim stažom od početnika se razlikuju po tome što su hladnokrvniji i što nijedan njihov gest ne odaje šta zapravo smeraju.

– Za razliku od starijih kolega, mlađe džeparoše je ponekad i moguće primetiti, jer su nervozni i dešava se da se spetljaju i odustanu od namere. Takođe, uočljivo je da je manje rumunskih i bugarskih državljana koji namenski dolaze da džepare u Srbiju, jer im se takva rabota više isplati u zemljama EU – naglašavaju u policiji.

Oni savetuju sugrađanima da obrate pažnju na osobe koje pored njih idu bez ikakvog prtljaga ili nose prazne kese ili torbe, da sa sobom ukoliko je to moguće ne nose sav novac, dragocenosti i nepotrebna dokumenta, kao i da što je moguće više torbu i novčanik drže uza se.

Prema Krivičnom zakoniku za džeparenje se može dobiti ili novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

D. Vukosavljević