Генерали неће да сведоче у одбрану Караџића

Здравко Толимир, Љубиша Беара и Раде Милетић, генерали ВРС који су пред Хашким трибуналом осуђени на доживотне или вишедеценијске затворске казне, одбијају да се појаве као сведоци на суђењу Радовану Караџићу, бившем председнику РС. И поред њиховог одбијања, Трибунал је издао обавезујуће налоге да се они појаве у судници.

Уколико се и даље буду противили, генералима прете нови процеси за непоштовање суда. Таква оптужба већ је подигнута против генерала Радислава Крстића који је био најупорнији у одбијању да буде Караџићев сведок.

Караџић сматра да ће сведочењем тројице генерала моћи да докаже да није имао геноцидну намеру да уништи муслиманско становништво Сребренице. Он очекује да ће генерали, од којих су двојица осуђена на доживотни затвор, потврдити да га никада, ни усмено ни писано, нису обавестили да ће заробљеници из Сребренице бити погубљени, нити да је у току њихово погубљење.

Бивши Младићев помоћник за безбедност у Главном штабу ВРС Здравко Толимир прошле године проглашен је кривим за геноцид у Сребреници и Жепи и осуђен на казну доживотног затвора, а у току је другостепени поступак.  Он је одбио да сведочи на суђењу Караџићу, рекавши да је све што је имао да каже већ рекао на свом суђењу.

У свом одговору Трибуналу, Толимир се успротивио издавању обавезујућег налога. Он је навео да је у завршној речи на свом суђењу рекао да није имао никаквих сазнања о убијањима ратних заробљеника из Сребренице и да није добио никаква наређења ни од Ратка Младића, нити од Радована Караџића, у вези са екзекуцијама ратних заробљеника.

На најстрожију казну осуђен је и Љубиша Беара, некадашњи начелник безбедности Главног штаба ВРС због учешћа у сребреничком геноциду, одбио је да се као сведок појави у доказном поступку одбране Караџића. У Караџићевом захтеву за издавање обавезујућег налога, наводи се да је Беара одбио да се с њим састане у Притворској јединици УН, а да га је Беарин бранилац обавестио да његов клијент није спреман да сведочи у овом предмету. Беарин исказ би, како сматра Караџић, био значајан за његов доказни поступак јер би бивши безбедњак могао да потврди како врховног команданта никада није обавестио да ће сребренички заробљеници бити убијени. Његовим сведочењем Караџић би, сматра, могао да доказује одсуство намере да почини геноцид за који га терети тужилаштво.

Радивоје Милетић је осуђен на казну од 19 година затвора због злочина почињених у Сребреници. Он је Караџићу одговорио да ће сведочити, али само уколико добије обавезујући налог Претресног већа, пошто се његов предмет налази у жалбеном поступку.

Караџић је на прошлонедељном суђењу упутио већу још један захтев, да омогући трансфер Радослава Брђанина, бившег шефа кризног штаба Аутономне регије Крајина из затвора у Данској на клупу за сведоке у Хагу. Брђанин тренутно служи тридесетогодишњу затворску казну због злочина почињених над Бошњацима и Хрватима у северозападној БиХ. Караџић очекује да ће Брђанин потврдити да није било плана за протеривање муслимана из делова БиХ под српском контролом.

Датуми када генерали треба да се појаве у судници још нису одређени. У међувремену, Трибунал ће 28. маја судити генералу Крстићу, правноснажно осуђеном на 35 година затвора, који казну служи у Енглеској.

Радислав Крстић, бивши командант Дринског корпуса војске босанских Срба, оптужен је за непоштовање Међународног суда због тога што није поступио по налогу суда, нити је изнео убедљив разлог зашто то није могао да уради. Њему је претходно изречен обавезујућ налог да се у хашкој судници појави 15. јануара, али се генерал правдао здравственим разлозима. Након што су лекари утврдили да је Крстић у могућности да сведочи, издат је нови налог за сведочење 7. фебруара, али је он поново одбио, правдајући се лошим здрављем. По налогу суда, обављени су детаљни прегледи и закључено је да не постоје здравствени разлози да Крстић не сведочи. Генерал је и трећи пут 13. марта одбио да сведочи.

Током првог појављивања пред судом, 4. априла 2013, Крстић се изјаснио да није крив по оптужби за непоштовање суда.

Правила Трибунала предвиђају да суд може прогласити кривим за непоштовање суда оне који свесно и намерно ометају спровођење правде, укључујући сваку особу која сведочи пред већем, а упорно одбија да одговора на питања.