Стање петогодишње девојчице, кћерке либијског аташеа, која је тешко повређена из ватреног оружја ручне израде у Спомен-парку Јајинци за сада је стабилно, али је она још животно угрожена, изјавио је јуче пуковник Предраг Ромић, начелник Клинике за анестезију и интензивну терапију на Војномедицинској академији.

Девојчица је повређена у недељу док се играла са братом, када је под још неразјашњеним околностима опалио пиштољ ручне израде, који су деца нашла у парку.

Овај случај је подсетио на одавно већ горући проблем о не(култури) оружја и пренаоружаности српског народа, која првенствено утиче на безбедност деце, а затим и осталих грађана. Нажалост, на страницама „црних хроника” дневних листова забележени су случајеви породичних трагедија, када су родитељи остајали без деце која су играјући се налазила у кући „сакривено” оружје.

Према подацима српске полиције, у рукама грађана налази се око два милиона комада оружја. Од тога око 1,1 милион регистрованог, што значи да се више од 900.000 комада оружја налази у илегалном поседу грађана.

Колики је пораст наоружања у народу, на годишњем нивоу говоре подаци полиције према којима се у Србији сваке године још региструје око 15.000 комада оружја. Дозволу за оружје за личну безбедност може да добије свако ко прође обуку, ко је пунолетан, пословно способан, није осуђиван по Закону о јавном реду и миру и Закону о оружју и против њега се не води кривични или прекршајни поступак. Одобрење је потребно и за набављање муниције и то у количини до 60 комада годишње.

Иако је забрањено ношење оружја без посебне дозволе, која може да се добије само ако се докаже да за то постоје изузетно оправдани разлози безбедности, чини се као да се грађани на ово не обазиру. Наруку им свакако иду ниске законске казне.

Држава је организовала неколико акција легализације, али без очекиваних резултата. Влада Србије 18. јануара 2007. донела је Уредбу о издавању оружног листа, односно одобрења за држање оружја, без доказивања порекла, којом се омогућава физичким и правним лицима да региструју односно предају илегално оружје. Међутим, тада је само 8.000 грађана затражило оружни лист за своје нелегално наоружање и то, углавном, за пиштоље, револвере и ловачке пушке.

Према подацима полиције, у току прошле године од грађана је одузето око 1.800 комада ватреног оружја.

Све у свему, сваки пети одрасли грађанин ове земље крије некакво ватрено оружје, које може у сваком тренутку – да употреби.

Поред велике распрострањености оружја, оно што је додатно забрињавајуће јесте то да се петогодишња девојчица из Либије тешко повредила током излета и безазлене дечје игре у парку. Питање које се намеће је да ли је она страдала због нечије непажње, намере или једноставно некултуре, или пак нечег четвртог...

Одговоре би требало да пружи полицијска истрага, која ће утврдити да ли је оружје некоме испало, да ли је било сакривено са одређеном намером или је свесно само одбачено.

-----------------------------------------------------------

Шта каже закон

Према Кривичном закону, за поседовање оружја без дозволе запрећена је казна од максимално три године затвора. Уколико је реч о аутоматском, гасном или експлозивном оружју, прописана казна је до пет година затвора. Ако пак неко продаје, набавља, носи или држи већу количину оружја и муниције, или је реч о оружју велике разорне моћи, казниће се затвором од једне до осам година.

Оружје се, међутим, може преносити без посебне дозволе, уколико је расклопљено и одвојено од муниције.

Данијела Вукосављевић