Специјално за „Политику” од дописника Танјуга
Загреб. - Хрватско државно тужилаштво поднело је захтев за истрагу и расписивање међународне потернице против Симе Дубајића, који се сумњичи за ликвидацију 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу у Словенији од 26. маја до 5. јуна 1945. године, а о томе хоће ли захтев бити прихваћен, знаће се за неколико дана.Предмет је уручен истражном судији загребачког жупанијског суда Крешимиру Девчићу који ће одлуку донети након што проучи истражни захтев по коме је Дубајић као мајор Југословенске армије командовао јединицом састављеном од бораца 11. далматинске бригаде која је ликвидирала заробљенике.

Хрватско тужилаштво предлаже да, осим историчара који су се бавили Народноослободилачком борбом, а чија имена још нису предложена, буде испитано и неколико сведока, међу којима и 84-годишњи Иван Гугић који је био борац 11. далматинске бригаде. Он је још 1953. године у Риму дао исказ у коме је као најодговорнијег за ликвидације оптужио Дубајића, па је спреман да то у истрази понови и видео-везом из Аустралије где сада живи.

Као један од доказа тужилаштво наводи његову аутобиографију „Живот, гријех и кајање: Од Кистања до Кочевског рога” из 2006, као и текстове и ТВ емисије у којима говори о злочину и признаје га. Тужилаштво податак о 13.000 жртава заснива на документима Петог британског корпуса о евакуацији 10.000 хрватских заробљеника иоко 3.000 цивила који су предани Југословенској армији у договору с мајором Дубајићем. Дубајић тај докуменат користи у својој аутобиографији уз признање да је раније увећавао цифру ликвидираних на неколико десетина хиљада, док за наређење покоља прозива Ивана Матију Мачека, Макса Баћу и Јову Капичића. За учешће у покољу Дубајић прозива Милку Планинц, некадашњу председницу Савезног извршног већа у СФРЈ, која је више пута демантовала било какву повезаност с тим догађајима.

Симу Дубајића, након пензионисања у чину потпуковника и уметничке фазе у којој је глумио, писао сценарије и асистирао у режији филмова и ТВ емисија, Окружни суд у Задру ујесен 1968. осудио је на годину дана затвора, условно на три године због непријатељског деловања против југословенског независног социјалистичког развоја и омаловажавања дела Едварда Кардеља „Социјализам и рат”.

Војно тужилаштво у Карловцу оптужује га 1993. због тероризма, јер је у новембру 1990. окупио групу која је поставила барикаде на друму Обровац-Грачац и организовала оружане страже које су пуцале по цивилима. Дубајић је у контексту Кочевског рога први пут поменут 1956. у емигрантском часопису „Хрватска држава” који је излазио у Минхену где је оптужен за масакр око 30.000 Хрвата, алии 5.000 припадника српских јединица – четника Драже Михаиловића и Добровољачког корпуса Димитрија Љотића.

Последњих година против Дубајића је поднесено неколико кривичних пријава – у једној од њих терећенје за злочине у Блајбургу, а средином маја 2007. Хрватско културно веће затражило је да се против њега подигне оптужница због злочина у Кочевском рогу, а од српских власти захтева његово изручење. Поједини историчари,рецимо Јосип Јурчевић, више пута су тражили процесуирање Дубајића и других бивших партизана које су прозивали за злочине 1945. године. Са неким бившим борцима спроведени су информативни разговори, али се од тога одустало након протеста Савеза антифашистичких бораца и антифашиста и након што је смрт једног од осумњичених партизана прекинула истрагу.

Симптоматично је што се захтев за истрагу против Дубајића, који од 1991. живи у Београду где је отишао пошто му нису испуњене амбиције да командује војском Крајине, подиже у усијаној атмосфери након открића лешева у Худој јами у Словенији који су одмах без икакве истраге проглашени хрватским жртвама партизана.

Ненад Јовановић