Ustavni sud Srbije odbranio je pravo na privatnost razgovora i drugih komunikacija građana, rekao je zaštitnik građana Saša Janković povodom odluke Ustavnog suda kojom je utvrđeno da su neustavne dve odredbe Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji (VBA) i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Tim odredbama je vojnim službama omogućeno da i bez odluke suda pribavljaju podatke o korisnicima i obavljenoj komunikaciji građana.

Neustavna je i odredba ovog zakona kojom se tajni nadzor može obavljati na osnovu naloga direktora VBA ili osoba koje on ovlasti. Reč je o odredbama ovog zakona koje regulišu posebne postupke i mere tajnog prikupljanja podataka iz nadležnosti VBA, a predlog za ocenu ustavnosti podneli su zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

Listinzi telefonskih razgovora, lokacije sa kojih se obavlja komunikacija i drugi podaci o razgovorima građana mogli su se, prema osporenim odredbama ovog zakona, pribaviti i bez odluke suda. Međutim, sada je Ustavni sud utvrdio da je ovakva odredba neustavna jer krši Ustavom zagarantovano pravo na privatnost razgovora i drugih komunikacija građana.

Reč je o „tajnom elektronskom nadzoru telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja podataka o telekomunikacionom saobraćaju i lokaciji korisnika, bez uvida u njihov sadržaj”. Čelnici vojnih službi od sada neće moći da izdaju naloge za ovakav tajni nadzor, već VBA to može sprovesti samo na osnovu odluke suda.

– Vojnobezbednosna agencija, ali i Bezbednosnoinformativna agencija (BIA) i Ministarstvo unutrašnjih poslova moraće da pribavljaju podatke o razgovorima građana samo po odluci suda, a ne svojih rukovodilaca ili osoba koje oni ovlaste. Sada se rad tih organa i rad pravosuđa mora organizovati tako da sudovi u najkraćem mogućem roku, bez odlaganja, odlučuju o predlozima za primenu mera, kako ne bi bili ugroženi bezbednost građana i države i interes otkrivanja počinilaca krivičnih dela – izjavio je Saša Janković.

Saopšteno je da će zaštitnik građana razgovarati sa ministarkom pravde, ministrom unutrašnjih poslova i direktorima VBA i BIA, kako bi blagovremeno bile preduzete sve mere za sprovođenje ove odluke Ustavnog suda.

Pitanja tajnog nadzora nad komunikacijom građana treba posmatrati i u svetlu novog tužilačkog modela istrage krivičnih dela, smatra dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

– VBA, BIA i policija tražiće odobrenje od suda za tajni nadzor komunikacije, ali sud neće biti toliko operativan kao sada, jer će istraga biti tužilačka. Ispostavilo se da je kod velikog broja teških krivičnih dela bilo vrlo važno otkrivanje lokacija sa kojih su ostvareni kontakti mobilnim telefonima osumnjičenih, što se postiže pre svega podacima sa baznih stanica mobilne telefonije. Do sada je te podatke policija relativno lako dobijala direktnim kontaktom sa operaterima, ali ako ubuduće bude primorana da najpre traži od tužioca da uputi zahtev sudiji za takvim odobrenjem, to može znatnoda uspori konkretnu istragu – kaže dr Škulić.

Profesor smatra da treba energično štititi pravo na privatnost i pravo na zaštićene komunikacije građana, ali da u isto vreme treba pronaći i pravi balans između tog interesa i interesa efikasnog otkrivanja i razjašnjavanja krivičnih dela.

Uvek se postavlja pitanje koliko se može zaći u zonu ljudske privatnosti zarad interesa bezbednosti.

– Nemačka je imala propis po kome su provajderi i telefonske kompanije bili obavezni da informacije o obavljenim komunikacijama čuvaju najmanje šest meseci, u slučaju da se ti podaci mogu koristiti u istragama eventualnih krivičnih dela. Međutim, propis je promenjen, tako da obaveza čuvanja tih podataka traje samo nekoliko dana. Kompanije su tvrdile da im čuvanje podataka u tako dugačkom roku od šest meseci pričinjava velike troškove – priča profesor Škulić.

Nemačka ministarka pravde stala je na stranu telefonskih kompanija i zakon je promenjen. Međutim, Evropska unija, u cilju zaštite od kriminaliteta, insistira da sve države članice svojim propisima omoguće čuvanje podataka u roku od najmanje šest meseci.

– To sada formalno obavezuje i Nemačku, gde je trenutno o tome velika debata jer ministarka pravde još odbija da inicira promenu zakona. To je navelo predsednicu vlade Angelu Merkel da kaže da ako se taj zakon ne promeni i ako Nemačka zbog toga bude naterana da plati visoke novčane kazne – te će kazne biće plaćene iz budžeta Ministarstva pravde Nemačke – dodaje naš sagovornik.

Dr Milan Škulić ističe da u pravu nije potpuno izvesno šta zaista spada u privatnost, jer je u dobu razvijenih telekomunikacije čovek u velikoj meri sam pristao na razna ograničenja privatnosti odnosno informacija koje želi da sačuva samo za sebe. Zato podseća na Dostojevskog u „Zapisima iz podzemlja”: „Postoje stvari koje čovek otkriva samo prijateljima, a postoje stvari koje drži samo za sebe a ne otkriva ih ni prijateljima. Ali, ima stvari za koje se čovek boji da ih otkrije i samom sebi.”