Хроника
Интернет кладионичари згрнули пола милиона евра
УБПОК ухапсио двојицу крагујевачких „хакера” због сумње да су се неовлашћено бавили организовањем игара на срећу, а власници кладионица у овом граду тврде да сајтови осумњичених нису служили за клађење
Крагујевац – У акцији Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК) и Одељења за борбу против високотехнолошког криминала ухапшена су двојица Крагујевчана који се сумњиче да су противправно стекли више од пола милиона евра неовлашћено се бавећи организовањем клађења путем Интернета. Ухапшени су Ђорђе Ђокић (35) и Душан Јагличић (35).
Осумњичени су првог марта 2005. године регистровали сајтове www.kladionicar.com и www.freebeeting.net, на чијим страницама су, како се наводи у саопштењу полиције, омогућили „онлајн” клађење на фудбалске, кошаркашке, тениске и хокејашке мечеве свих светских лига, иако нису поседовали дозволу и одобрење за организовање игара на срећу на Интернету.
Преко линкова на сајтовима, кладионичари су отварали налоге на разним интернет кладионицама, а након тога су, како саопштава полиција, платним картицама уплаћивали депозит за клађење. Зарађен новац, а реч је о више од 55 милиона динара, Ђокић и Јагличић су пребацивали на своје рачуне, отворене у више банака у Србији.
Осумњичени су, како се наводи, у банкама орочавали део новца, а да је све било врхунски организовано говори и чињеница да је капитал претходно пролазио кроз рачуне неколико „офшор” компанија, као и неких од најпознатијих светских кладионица. Ухапшени су тако желели да прикрију токове новца, који је стизао на њихове рачуне.
Полиција наводи да је ово први пут да је у Србији откривен нов начин неовлашћеног организовања игара на срећу путем Интернета.
Вест о хапшењу суграђана „хакера” узбуркала је крагујевачку јавност и дигла на ноге власнике овдашњих кладионица. Многи од њих су, како сами признају, сарађивали са осумњиченима. Они, међутим, тврде да сајтови www.kladionicar.com и www.freebeeting.net нису служили за клађење, већ да су били намењени љубитељима спорта који су на интернет страницама ових сајтова могли да добију најквалитетније информације.
– Власници су се трудили да њихови сајтови буду што посећенији и да информацијама о резултатима, традицији клубова и бројним статистичким подацима привуку што више клијената. Како им је то пошло за руком, многе кладионице су изнајмљивале рекламни простор и на сајтове постављале своје банере. Клађење се одвијало преко кладионица, кликом на банер, а не преко ових сајтова – објашњава власник једне крагујевачке кладионице.
Обојица осумњичених су, како каже наш саговорник, познати као „одлични програмери”. Он тврди како је немогуће да нису знали да је у Србији забрањено интернет клађење. Према причи власника једне од најпознатијих крагујевачких кладионица, ово хапшење говори само то да је „нека крупнија риба бацила шапу” на интернет клађење у Србији, које је иначе, дозвољено свуда у свету.
Полиција је у акцији хапшења крагујевачких „програмера” блокирала 60.000 евра на њиховим банкарским рачунима и запленила 11 рачунара, два путничка возила и документацију која се односи на уплате новца из иностранства. МУП је навео у саопштењу да ће истрага бити настављена у циљу утврђивања свих финансијских токова нелегално стеченог новца.
Б. Карталовић
Последњи коментари
У Америци није забрањено онлајн коцкање, већ коцкање на сајтовима који су регистровани ван САД. При том, игре са картама и клађење се не сматра коцкањем код њих.
Не улазећи у тачност изнетих података од стране УБПОК-а о кривици приведених „хакер“-а, али оно што мене погађа,а требало би и све остале којима је до правде и праведног судства. ко је таблоидима и осталим јавним гласилима обелоданио сумњу да је неко можда учинио кривично дело. Намерно сам рекао МОЖДА, јер све до правоснажности пресуде сви су невини, а праведност суђења зависи поред непристрасности судских органа врло често и од припремљеног јавног мњења. А овде се унапред припрема јавно мњење како о кривици, тако и нажалост за будућу изречену пресуду. Не тако давно имали смо претње од стране и председника Србије да ће Суд најстрожије пресудити у случају који је тада „узнемирио“ јавност. Да ли судије смеју да поступе другачије када се стекну услови узнемиреног јавног мњења? Наравно да не, поготово уколико предстоји доказивање за кредибилитет постављења истих. Жалосно је све то што нас окружује и са чиме смо принуђени да живимо и сарађујемо, јер Систем стварамо ми својом вољом при избору истог. Обрадовао бих се свакако уколико се поведе поступак против оних који су узнемирили јавност изношењем сумње о нечијој кривици, као и да се сазна и обелодани разлог за то. Не би било добро у контексту горе изнетог да и ја изнесем своју сумњу да је за то постојао неки незаконити разлог.
Nisam primetio na sajtovima u cemu je krivica ovih ljudi? U ostalom sajtovi i dalje rade, tj postoje, da je bilo sta kriminalno odmah bi bili blokirani.






