Један суд – три зграде

Највећи основни суд у новој мрежи судова у Србији је Први основни суд у Београду. Покрива територију свих десет централних градских општина, за коју је до сада било надлежно пет општинских судова. Смештен је у три зграде, у различитим деловима града.

Судија Тања Шобат, вршилац дужности председника Првог основног суда у Београду, у једном дану обиђе све три зграде, од Палате правде, преко Новог Београда, до Душановца. За „Политику” говори како на почетку реформе правосуђа ради највећи основни суд.

Можете ли Београђанима објаснити како да се обрате Првом основном суду? Да ли то зависи од врсте предмета, да ли је у питању парница, оставина, кривица?

Први основни суд у Београду је организован тако да се суђења одвијају у три зграде, а у свакој згради се налази одређено одељење. Тако је у Палати правде основано кривично одељење, у згради у Устаничкој 14 парнично одељење. У згради на Новом Београду, у Булевару Михајла Пупина 16, раде извршно, ванпарнично и оставинско одељење, затим одељења радних и породичних спорова. Земљишнокњижно одељење овог суда налази се у Палати правде и у Земуну, на Кеју ослобођења.

Мој савет странкама је да тужбе и предлоге подносе у оној згради у којој се налази одељење надлежно за ту материју. На пример, ако је то тужба у парници – да је поднесу у Устаничкој 14 (зграда бившег Петог општинског суда), ако је тужба из радног или породичног спора, или предлог за извршење, за расправљање заоставштине или предлог за покретање неког ванпарничног поступка – онда у згради на Новом Београду (бивши Четврти општински суд). Ако је реч о кривичној ствари, потребно је поднети акт у Палати правде, где се налази кривично одељење.

На овај начин ће поднесци стизати брже до предмета, па неће бити потребе да се преносе и достављају из зграде у зграду.

Да ли је завршена пренумерација предмета и има ли проблема са заказивањем суђења?

Сви предмети из бивших општинских судова, који су престали са радом 31. децембра 2009. године, груписани су по материјама, пресељени у зграде суда према материјама, пренумерисани су, сви су добили нове бројеве, додељени су судијама у рад, формирана су већа и сада судије прегледају и читају своје предмете и заказују их. Нека суђења су већ одржана, а велики број рочишта и претреса је заказан.

Да ли је број судија довољан, с обзиром на огромну надлежност?

Први основни суд у Београду има 192 судије и око хиљаду запослених државних службеника и намештеника. Сада, према свим околностима, мислим да би повећан број судијских помоћника био велика помоћ судијама, али док не сумирамо прве резултате реформе судства не могу поуздано рећи да ли треба повећати број судија.

Да ли функционише нови компјутерски програм за аутоматско вођење предмета?

Судије и запослени још пролазе обуку. Мењамо недостатке тог програма које смо уочили до сада. Као свака новина, и ова захтева додатну енергију, почетне проблеме око примене, техничке прекиде, јер се у зградама суда истовремено ради на адаптацији електро и рачунарске мреже.

Такође, имамо проблема и са смештајним капацитетима, јер су зграде зидане осамдесетих година, па се и оне адаптирају. Већ је адаптиран део зграде на Новом Београду, а у току су завршни радови у згради у Устаничкој улици. Врло брзо треба да почне и адаптација Палате правде.

Како бисте читаоцима најједноставније објаснили пут до правде у Првом основном суду у Београду?

Објаснићу на примеру парничне тужбе. Грађанин подноси тужбу пријемном одељењу. Мој савет је да тужбу поднесе у згради у којој се налази парнично одељење, дакле у Устаничкој улици. Пријемно одељење заводи тужбу под одређеним бројем, а компјутерски програм додељује број случајно бирајући судију. Предмет се износи судији који прочита тужбу, испита да ли по њој може да поступа, достави је туженом на одговор, закаже припремно рочиште или главну расправу, на којој ће извођењем доказа утврдити све битне чињенице, донети одлуку о тужбеном захтеву, писмено је израдити и доставити странкама или њиховим пуномоћницима. Уколико је странка незадовољна, може изјавити жалбу, у законском року. По жалби ће, у зависности од надлежности, поступати Виши суд у Београду или Апелациони суд у Београду.

Да ли ће извршења бити бржа?

Када првостепена судска одлука постане правноснажна, странка која је изгубила парницу има рок од 15 дана да поступи по донетој судској одлуци (решењу или пресуди). Уколико не поступи, подноси се предлог за извршење извршном одељењу, које се налази у згради у Булевару Михајла Пупина 16. Судија је дужан да у року од три дана одлучи о предложеном извршењу. По сада важећем Закону о извршном поступку, дозвољена је жалба против овог решења. Када се коначно одлучи по жалби, у зависности од предложеног средства извршења (да ли се извршава на плати, пензији, пописом, проценом и продајом покретних ствари или на непокретности дужника), зависи даљи ток и трајање извршног поступка.

Било је и суђења и извршења која су трајала годинама. Од чега ће у будућности највише зависити брзина споре правде?

Један парнични поступак могао би да се заврши за релативно кратко време, под условом да странке апсолутно поштују процесне законе, достављају суду чињенице и доказе, поштују заказане судске термине, поступају благовремено по налозима суда и не злоупотребљавају процесна права. Међутим, верујте, врло често странке злоупотребљавају своја процесна овлашћења, необјективно износе чињенице, не предлажу све доказе у тужби, мењају тужбене захтеве, а дешавају се и објективне околности због којих се рочишта одлажу. Неке животне ситуације умеју да се врло искомпликују, што аутоматски повлачи и другачије процесне ситуације и примену права. И код нас и у свету зна се да судијски посао баш због тога није лак, и свуда људи заиста мисле да је правда спора али достижна.

Александра Петровић