Иако је рок за подношење имовинских карата истекао у недељу у поноћ, функционери, који своју законску обавезу нису стигли да обаве до тада, имали су на располагању још један – јучерашњи дан. Против функционера, који имовинске карте поднесу по истеку рока уследиће прекршајне пријаве и казна од 10.000 до 50.000 динара. За оне који Агенцији за борбу против корупције уопште не предају извештаје о имовини и приходима, како за „Политику” каже Зорана Марковић, директорка Агенције за борбу против корупције, оставиће се накнадно утврђен рок и упозорење да у том времену морају да поднесу извештај.

–Ако ни у том року не поднесу извештај, то онда представља кривично дело. Значи, када утврдимо да заиста постоји намера да се не поступи по закону, као и да ниједна блажа санкција не може да испуни сврху, тада је реч о тешкој повреди законске обавезе подношења извештаја. У том случају следи кривична пријава са предлогом да се утврди постојање кривичне одговорности за непријављивање имовине и са предлогом примене санкције која је прописана законом – објашњава Марковићева.

Непријављивање имовине или лажно пријављивање је кривично дело за које прети затворска казна од шест месеци до пет година затвора. Осуђеном функционеру престаје радни однос, односно јавна функција и забрањује му се њено стицање 10 година по правоснажности пресуде.

– Последњи дан за пријаву био је нерадни, због чега се он аутоматски пребацује на следећи радни дан. Они функционери, чији извештаји о приходима и имовини закасне, биће прекршајно кажњени, док ће сви који не поднесу имовинске карте јавности на увид, бити кривично гоњени – тврди Марковићева.

Према речима Марковићеве, биће прихваћени сви извештаји који Агенцији за борбу против корупције буду достављени у понедељак, 1. фебруара ове године, до краја радног времена лично, или сви који у наредних неколико дана стигну на адресу поштом, са овим датумом на печату.

Подаци о броју функционера који су испунили законску обавезу или о броју оних који нису поднели своје имовинске карте на увид биће, према речима наше саговорнице, познати почетком следеће недеље. Тада ће на седници одбора бити утврђен и план провере података, као и даље поступање Агенције за борбу против корупције.

– Поред годишњег плана провере, имамо право по службеној дужности да проверавамо податке из извештаја, као и по пријавама грађана. Оне морају бити потписане, јер агенција неће поступати по анонимним и недовољно релевантно образложеним пријавама. Провера извештаја интерна је процедура агенције, која у контакту са функционерима отклања евентуалне несагласности. То аутоматски не значи покретање поступка против функционера чији се извештај проверава, него настојање да буду утврђени потпуно тачни подаци – рекла је Марковићева.

Подаци о имовини политичара, министара, градоначелника и других функционера биће објављени на сајту агенције, а грађани ће имати увид у њих и две године по престанку функције. Објављивање ових података ће, како каже Марковићева, зависити од динамике обраде пристиглих извештаја, јер ће на основу њих бити сачињена база са подацима који у складу са законом могу да буду доступни.

– Врло брзо ћемо податке почети да објављујемо сукцесивно, у мери у којој смо у могућности, с обзиром на ограничене капацитете којима располажемо – рекла је Марковићева.

Подаци о имовини и приходима супружника функционера неће бити доступни на сајту ове агенције, осим уколико постоји њихова сагласност за објављивање. Када је реч о штедним улозима функционера, биће доступан само податак да ли он има или не штедни улог, без навођења висине, банке у којој се налази и бројева рачуна.

Д. Вукосављевић