Кад судија постане адвокат

Трећина неизабраних судија и тужилаца постали су адвокати док су чекали да висока судска тела одлуче о њиховим жалбама и приговорима.

У седам адвокатских комора на територији Србије, без Војводине која није водила евиденцију, уписано је у именик адвоката 269 судија и тужилаца у периоду од 1. јануара 2010. до 8. августа 2012. године, речено је за „Политику” јуче у Адвокатској комори Србије.

Процењује се да, заједно са територијом Војводине, има више од три стотине судија и тужилаца који су отворили адвокатске канцеларије после одлуке о неизбору. Адвокатска комора Војводине нема податке о томе колико међу новим уписаним адвокатима, у протекле две и по године има неизабраних судија и тужилаца.

У Адвокатску комору Београда уписано је 56 судија и шест тужилаца, дакле укупно њих 62 који су радили у судовима и тужилаштвима на територији Београда. Рекордан број не(ре)изабраних, чак 68, уписан је у именик Адвокатске коморе Ниша. Следи Адвокатска комора Чачка са 55 нових адвоката из судова и тужилаштава на том подручју, затим Адвокатска комора Шапца са 42, Адвокатска комора Крагујевца са 18 и адвокатске коморе Зајечара и Пожаревца са по 12 уписаних адвоката из редова „отписаних” судија и тужилаца.

Уставни суд је одлучио да сви неизабрани морају да се врате у судове и тужилаштва и да нису остали без функција. Они који су отворили адвокатске канцеларије имаће право да бирају да ли ће се вратити или остати у адвокатури. Србија тако данас има најмање 300 адвоката са судијском или тужилачком функцијом.

За Високи савет судства говорило се да „кадија тужи и суди”, а за нове адвокате може се рећи „кадија те тужи/суди, кадија те брани”, јер је сасвим могућа ситуација да клијент за браниоца ангажује адвоката који му је раније судио или га чак тужио.

Како су се судије и тужиоци снашли у адвокатури и да ли се очекује њихов повратак међу „делиоце правде” и органе кривичног гоњења, питали смо Драгољуба Ђорђевића, председника Адвокатске коморе Србије.

– Они нису ушли у адвокатуру срећни и задовољни. Адвокатура је за њих била крајње исходиште у неизвесности. Мало је оних који су много раније могли да постану адвокати и који ће сигурно остати у адвокатури – каже Ђорђевић.

У протеклих десетак дана разговарао је са најмање двадесетак колега адвоката који су бивше судије и сви су рекли да хоће да се врате у правосуђе после одлуке Уставног суда, најпре зато што не виде себе у адвокатури.

– Адвокатура тражи много виши степен организације него судијски посао. Судије имају потпуно другачији приступ послу и различит ментални склоп. Кад треба да приме адвокатски хонорар, они имају утисак да примају мито. Многи од њих не схватају да морају сваког месеца да обезбеде новац за плаћање пословног простора, телефона, горива и за многе друге ствари које су неопходне да би адвокат могао да пружа правну помоћ странкама – каже председник Адвокатске коморе Србије.

Платили су велике суме новца на име уписа у именик адвоката. Уписнина у београдској комори је до 20. маја ове године износила 2.000 евра, у Чачку 2.500, у Војводини и у Шапцу 3.000, а у Крагујевцу чак 4.500 евра. Од краја маја важи јединствена цена уписнине за целу Србију, а то је 5.000 евра.

– Један бивши судија ми је рекао: „Тек сам три месеца адвокат. Имам само два предмета. Вратићу се у суд. Да ли комора може да ми врати новац који сам дао на име уписнине?”. Сматрам да Адвокатска комора не може да има обавезу да враћа новац онима који хоће да се испишу после неколико месеци рада, јер ничим није изазвала штету. Међутим, мислим да сваки неизабрани судија или тужилац може да тражи од државе накнаду штете јер би могао да докаже узрочно-последичну везу између одлуке Високог савета судства и уписа у именик адвоката. Људи су били приморани да одлазе у адвокатуру да би обезбедили егзистенцију, због несреће која их је задесила када су остали без судијске или тужилачке функције – каже Драгољуб Ђорђевић.

Адвокатске коморе имале су своје критеријуме када су одобравале упис бивших судија у адвокате, тако да је било и одбијених кандидата. Том приликом ценило се и образложење Високог савета судства о разлозима за неизбор.

– На списку судија чије је жалбе усвојио Уставни суд, који је тиме поништио одлуке ВСС-а, има више веома проблематичних људи, чак и неколико њих који су првостепено осуђени за најнечасније кривично дело које може извршити судија, а то је примање мита – каже председник Адвокатске коморе Србије.