Optužbe Društva sudija Srbije na račun Visokog saveta sudstva zbog (re)izbora sudija se nastavlja. Na konferenciji za medije, održanoj pre tri dana, predsednica Društva sudija Dragana Boljević i njen zamenik Omer Hadžiomerović, obelodanili su da je VSS, 23. februara, po nalogu poverenika za informacije od javnog značaja, Društvu dostavio odgovor i deo traženih dokumenata. Sva pomenuta pisanija „okačena“ su na sajtu Društva sudija.

Po dobijanju dokumentacije, predstavnici Društva sudija ukazali su na brojne nedostatke u radu i protivrečne tvrdnje VSS.

– Članovi Saveta su u dokumentu negirali da je bio primenjen tajni kriterijum po kome ne može da bude (re)izabran sudija čiji je supružnik advokat. Međutim, u dostavljenim spisima navodi se da je ovaj kriterijum razmatran i uziman u obzir „prilikom ocene dostojnosti, gde je odnos bio zloupotrebljen“. Nejasno je, onda, kako je Savet došao do saznanja o bračnom statusu sudija i zanimanju njihovih supružnika s obzirom na to da o tome ne postoje zvanični podaci – tvrdi Boljevićeva. 

Činjenica je, navodi ona, i da se u personalnim dosijeima sudija kojima je omogućeno da izvrše uvid u njih, nalaze statistički podaci o njihovim rezultatima rada koji se bitno razlikuju, i to nagore, od onih, koje su kandidati zvanično dobijali u svojim sudovima. Boljevićeva tvrdi da se uvidom u svoj dosije uverila da su njeni rezultati rada „prepolovljeni iako je u posmatranom trogodišnjem periodu ostvarila normu od 160 odsto, o čemu svedoči i zvanični sudski izveštaj“.

– Ti podaci su izraženi suprotno Sudskom poslovniku. Rezultati rada sudija prikazivani su prema apsolutnim brojkama rešenih predmeta, a ne s obzirom na efektivno radno vreme sudija. U takvoj, do sada nepoznatoj tabeli, prilikom obračuna ispunjenosti norme, drugostepenim sudijama, suprotno važećim propisima, nisu uzimani u obzir predmeti rešeni drugačije osim presudom. Time su nezakonito diskriminisane sudije na porodiljskim odsustvima, bolovanjima ili one koje su tokom posmatranog perioda promenile sudeću materiju – navodi predsednica Društva sudija.

Iako su traženi, VSS nije dostavio zapisnike sa svojih sednica, tvrdeći da su u njima sadržana samo izjašnjavanja članova o kandidatima. Ovo je, tvrde u Društvu sudija, u direktnoj suprotnosti sa činjenicom koja proizilazi iz dnevnih redova zakazanih sednica VSS, iz kojih se vidi da nije bilo nikakve rasprave o izboru pojedinih kandidata na najmanje 17 od 36 sednica, koliko je održano od osnivanja Saveta do 25. decembra 2009. godine.

Iz zapisnika sa 19. i 21. sednice (održanih 23. oktobra i 4. novembra prošle godine) se, objašnjava Boljevićeva, vidi koliko je malo vremena Savet posvetio razmatranju rada kandidata.

– U zapisnicima je navedeno da je Savet „raspravljao pojedinačno o svakom kandidatu“. Kada se, međutim, ima u vidu da je na prvoj od tih sednica, koja je trajala pet i po sati raspravljano, osim o 399 kandidata za Upravni sud, i o 632 kandidata za Apelacioni sud u Beogradu, a na drugoj, koja je trajala šest i po časova, o 813 kandidata za Prvi osnovni sud u Beogradu, nameće se zaključak da je Savet u stvari raspravljao 20 sekundi o kandidatu – navodi naša sagovornica.

Analiza dostavljenih dokumenata, prema rečima naše sagovornice, ukazuje i na proizvoljnost u radu VSS čak i tamo gde je on rangirao kandidate. Recimo, od 12 kandidata izabranih prvi put za sudiju, za Upravni sud sa rang-lista sudijskih pomoćnika izabrano je četiri kandidata sa 15, 18, 19. i 21. od ukupno 31 mesta i osam kandidata sa 4, 11, 22, 46, 61, 73, 92. i 98. od 120 mesta sa rang-liste ostalih kandidata.

Svi ovi podaci koji proističu iz akata samog VSS, kažu predstavnici Društva sudija, postaju još više zabrinjavajući kada se imaju u vidu objašnjenja za odluku Saveta da ne postupi po Zakonu i ne pribavi mišljenja sudova u kojima su radile sudije kandidati i neposredno viših sudova.

Miroslava Derikonjić