Већ две године, око 1.700 грађана Србије оштећених за укупно око 35 милиона евра, од државних надлежних институција покушава да добије одговор на питање где се налази Никола Лазић, власник „Елите интернационал“, који је у бекству и коме су поверили новац „на камату“, ко га штити, али и ко заправо стоји иза овог „посла“. Упркос обраћањима свим институцијама за које су мислили да могу да им помогну у решавању проблема са којима су се суочили почетком 2009. године, када је Лазић затворио фирму и побегао, оштећене „штедише“ ретко ко да је удостојио одговора. И они који су то учинили дали су површне или, како кажу оштећени грађани, нелогичне одговоре.

Улагачи, како за „Политику“ тврди Јасмина Томић, председница групе оштећених, располаже бројном документацијом којом су надлежнима указивали на значај покретања поступка против Лазића, али и његовог што бржег окончања. Многе информације, до којих су сами дошли, каже Томићева, указују и на могућност да власника „Елите интернационал“ штити неко веома моћан.

– Осим кривичне пријаве против власника и директора фирме, као група грађана, надлежном тужилаштву поднели смо и још три кривичне пријаве. Против запослених у „Елити“ који сада, што је за неповеровати, имају статус сведока као и оштећени, што је несхватљиво с обзиром на то да су били директни учесници у послу издајући камате грађанима. Кривична пријава поднета је и против НН лица у Пореској управи због неадекватне контроле, али и против блиског пријатеља који је, по нашим сазнањима, и оснивач „Елите“, а који је земљу напустио годину дана после затварања фирме – открива за „Политику“ Томићева.

Група грађана никада није добила информацију да ли је и на који начин поступано по поменутим пријавама. Истражујући своје „случајеве“ оштећени су, каже наша саговорница, сазнали да Више тужилаштво у Београду, коме су поднете пријаве, Вишем суду није проследило целокупну документацију у вези са „случајем ’Елита интернационал‘“.

С обзиром на то да се поступак у „случају ’Елите интернационал“ води на неадекватан начин и уз озбиљне повреде закона, група оштећених је, преко адвоката Владимира Бељанског, уложила жалбу Уставном суду Србије.

– Тужилаштво је овај предмет дуго третирало као „обичну“ превару, уместо као злоупотребу службеног положаја највишег ранга, што би читавом случају дало специфичну тежину. Као пуномоћник оштећених, изборио сам се да дело буде преквалификовано у злоупотребу службеног положаја. Ова чињеница оставља могућност да против Николе Лазића буде спроведена и финансијска истрага, односно да му се имовина којом располаже нађе на провери – објашњава Бељански.

Према речима адвоката, Тужилаштво је дуго било потпуно затворено када је у питању овај предмет.

– Као да смо супротне стране у поступку. Код Лазића, који је унесрећио готово две хиљаде људи, као да нема ништа. Они које заступам сматрају да би ово могло да укаже на чињеницу да је радио у спрези са неким из власти. Надлежно тужилаштво би, у сваком случају, требало да испита да ли је Лазић имао саучеснике и ко су они – каже Бељански.

Иначе, против Лазића је Први основни суд у Београду покренуо истрагу у којој је саслушано око стотину оштећених. Исти суд је наложио расписивање потернице за њим. Због преквалификације дела, предмет је прослеђен Вишем суду у Београду.

Већину улога „Елите“, према речима Јасмине Томић, чиниле су отпремнине које су оштећени добијали услед губитка посла. Грађани су, објашњава Томићева, веровали да надзор рада фирме врши државна институција с обзиром на дугогодишњи рад и несметано и нескривено обављање делатности.

– „Елита интернационал“ је регистрован у Агенцији за привредне регистре,државној институцији за промет некретнина и пласмане новца. Пословала је пуних15 година у центру Београда, уз свакодневно оглашавање у готово свим дневним новинама под мотом „Пласирајте свој капитал, гаранције чврсте, сви добијају”.

Питамо се ко је добио из оваквог пословања које очигледно нису на адекватан начин контролисале надлежне институције – каже Томићева.

Због свега са чим су се суочили борећи се за повраћај уложеног новца и са молбом за помоћ, оштећени припремају текст који ће бити упућен свим релевантним европским институцијама. Кажу, морају тако јер у Србији нема слуха за њихов проблем.

------------------------------------------------------------

„Штедише“ писале премијеру

На чињеницу да надлежне институције ништа не раде на „слушају ’Елите интернационал‘“, али и да је Лазић заштићен, пред крај прошле године, указивале су и многобројне „штедише“ на протестном скупу пред Домом синдиката у Београду.После кратког протеста, оштећени су се упутили ка згради Председништва где су захтевали да их прими премијер Мирко Цветковић или неко од потпредседника Владе. У својој намери нису успели, па су предали писмо насловљено на кабинет председника Владе Мирка Цветковића.

У писму упућеном премијеру, оштећени су навели и да је Лазић споран новац прикупио у последња четири месеца 2008. године и да је немогуће да га је из земље изнео без помоћи добро организоване групе људи.

– Удружење ће кроз одговарајуће судске поступке покушати да докаже постојање одговорности државе због незаконитог и неправилног рада њених органа, као и због неоправданог одуговлачења судских поступака. Такође, надлежни органи избегли су да именују државне службенике или представнике државних органа који су умешани у поменути злочиначки подухват – наведено је у писму.

-------------------------------------------------------------

Како је радила „Елита“

„Елита интернационал” била је регистрована за промет некретнина и улагање. Њен рад није надзирала Народна банка, па сходно томе власник „Елите” Никола Лазић склапао је класичне уговоре о позајмицама на најмању суму од 5.000 евра на месечном нивоу. Агенција је привлачила клијенте каматама од три одсто месечно, што чак банке нису давале за камате по виђењу на годишњем нивоу. Приход од камате на минимални износ улога од 5.000 евра доносио је улагачима 150 евра месечно.

„Елита” је функционисала тако што је узети новац с каматом од три одсто, даље позајмљивала уз камату и до 10 одсто а као залог је узимала некретнине. Ова агенција се годинама оглашавала јавно, нудећи брзу зараду и повољне услове.