Ликвидације због дроге

У главном граду се од почетка године догодило 11 убистава с непознатим починиоцима, односно оних која се доводе у везу с криминалом у престоници.

Београдска полиција интензивно расветљаватри случаја, док је осам већ решено. Мотив ликвидација у 70 одсто ових случајева је у вези с трговином наркотицима. Углавном је реч о сукобу криминалних група око контроле територије за дистрибуцију дроге или ликвидацији самих чланова групе, оних ниже рангираних у ланцу, који схвативши да могу добро да зараде покушају да „раде” сами. Дешава се и да вођа криминалне групе нареди „уклањање” свог члана, јер је проценио да овај „превише зна” или скреће пажњу на себе претераним експонирањем.

У међусобним окршајима криминалних група догодило се и 22 покушаја убиства, од којих је расветљено 18.

Поред обрачуна криминалаца, забрињавајући је податак да су у Београду у порасту породична убиства, убиства међу пријатељима, супружницима, љубавницима.

Властимир Вуликић, заменик начелника Одељења за сузбијање крвних и сексулних деликата у београдској полицији, каже за „Политику” да се у последњих неколико година број убистава, која се доводе у везу с криминалом, значајно смањио, прецизније, преполовио се.

–Сигурно је да то није резултат моралног преображаја криминалаца, нити њиховог одрицања од најсуровијег оруђа у реализацији својих криминалних активности. Они су, једноставно, постали свесни повећаног ризика којег морају да укалкулишу у своју криминалну активност. Мислим, првенствено, на повећан степен стручности дела полиције, који се бави овом проблематиком, добар ефекат у смислу ефикасности и делотворности правосудног система. Затим ту је минули рад и нас и судства, који је резултирао тиме да се иза решетака нађу особе из криминалне средине, које су до тада мислиле да су недодирљиве, као што су припадници „земунског клана”, Сретен Јоцић, звани Јоца Амстердам, али и многи други, мање познати широј јавости, али врло добро познати у подземљу на европском ниову. Поред тога, добри резултати су постигнути захваљујући и међународној сарадњи – оцењује Вуликић.

Наш саговорник каже да је у досадашњем периоду ове године, у односу на претходне, повећан број породичних убистава, односно оних случајева у којима су починиоци познати, било да је реч о супружницима, пријатељима или рођацима. У току ове године догодило се 13 ових убистава, док је прошле године било 12, а у 2009. години девет.

–Мотиви ових убистава су одраз стања друштва, што говори о томе да се социјални амбијент у којем живимо није драстично променио у односу на неке раније године, већ се и погоршао. Оваква убиства се најчешће дешавају у дезорганизованим и нефункционалним породицама између брачних партнера, родитеља и деце, а подстакнута су материјалном кризом условљеном губитком посла, промашеним пословним подухватима или великим дуговима – објашњава наш саговорник.

Такође, каже Вуликић, није ретко и да пословни партнери дигну руку један на другог, услед међусобних финансијских размирица и дугова.

–Узрок ових убистава често су љубомора, алкохолизам, анркоманија... Починиоци не виде друго решење до потезања оружја једних на друге. Карактеристично за ова убиства је да су она веома брутална и да се често дешавају наочиглед других чланова породице – оцењује Вуликић.