Ко је убио новинара Славка Ћурувију, власника „Дневног телеграфа” и „Европљанина”, 11. априла 1999. године, питање је на које још није одговорено.

Поново га је отворила Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије, предочавајући јавности исказ Ненада Илића (осуђен за атентат на Вука Драшковића на Ибарској магистрали) у коме он каже да је чуо да су Ћурувију убили Милан Симовић и Милан Луковић.

Љуба Милановић, некадашњи шеф полицијске јединице Поскок, јуче је у дневном листу „Курир” тврдио да је он дошао до података да су припадници „Црвених беретки” давали логистику за убиство Ћурувије и да се његове информације не поклапају са исказом Ненада Илића.

Без претензија да саопшти коначни одговор, „Политика” је покушала да истражи шта је досад утврђено у истрази о убиству Ћурувије. Јер се до коначног решења долази само на суду. 

„Политика” је посредством и-мејла направила интервју са Душаном Михајловићем, министром полиције у време када је Ненад Илић дао исказ, који је сада јавности предочен на енглеском језику. 

Ненад Илић је током акције „Сабља” дао исказ о наводним убицама Славка Ћурувије. Да ли сте тада 2003. године чули за тај исказ и да ли га је полиција тада проверавала?

Да. Чуо сам.

Зашто полиција није испитивала и тај траг?

Ко каже да није? Убиство Ћурувије имало је апсолутни приоритет уз случајеве Ибарске (атентат на Вука Драшковића) и Стамболића (нестанак Ивана Стамболића), тако да су на њима радили тимови инспектора јавне и државне безбедности. Ненада Илића су ухапсили инспектори државне безбедности поводом злочина на Ибарској магистрали, а наведена белешка је резултат разговора који са њим водио инспектор јавне безбедности поводом атентата на Вука Драшковића у Будви. Наравно да су извршене провере његових навода, али су лица која су наведена као осумњичена била у бекству. Зато не знам који би то геније могао да уради више, све до данас када су та лица доступна полицији. Још мање је разумљиво да неко оптужује полицију за нечињење у опште познатом случају у коме имамо непроверљиву изјаву типа „рекла казала”.

Да ли је полиција  давала дипломатским представницима изјаве прикупљене у „Сабљи” или изјаве из неких других истрага и информативних разговора?

Не, бар не са мојим знањем.

И Ви сте говорили да је убиство Славка Ћурувије полицијски решено. Шта то значи?

Да, тако нешто сам изјавио онда када је једини сведок убиства рекао да може да препозна убицу, па је са 85 одсто сигурности препознао Луку Пејовића, а не неког од наведених лица. Проблем је што је Пејовић мртав.

Када је за полицију решено убиство Славка Ћурувије?

Случај је решен када се донесе правоснажна судска пресуда.

Да ли је признање сведока претходило изјави Ненада Илића датој у „Сабљи”?

Не, прво је била изјава Ненада Илића у „Сабљи”, па моја изјава о решеном случају пошто је сведок препознао убицу на фотографијама у полицији.

Шта недостаје да би убиство било и судски решено?

Кривична пријава тужилаштва на основу доказа полиције или других истражних органа. Сад је лако проверити ове наводе, јер су актери у рукама правосудних органа.

Да ли је полиција званично или незванично разговарала са Радетом Марковићем, начелником Државне безбедности, о убиству Ћурувије пошто је утврђено да је 27 припадника службе пратило Ћурувију 24 сата?

Разговарано је и са Радетом Марковићем. Колико се сећам, нуђен му је и статус заштићеног сведока, али је он одбио сарадњу.

Р. П.