Хроника
МУП и Војска демантују да су у сукобу
У Министарству одбране и у МУП-у Србије демантују наводе о међусобном сукобу, који се између ова два министарства наводно догодио после саобраћајног инцидента и физичког напада на генерала Радивоја Вукобрадовића, начелника Управе за телекомуникације и информатику у Генералштабу Војске Србије. У оба министарства за „Политику” је речено да су то „измишљотине”.
Наиме, Вукобрадовића је приликом изласка из приватног возила у којем је била и његова супруга, како је прекјуче саопштила полиција, прошле суботе физички напао Ненад Игњатовић из Земуна. Игњатовић је више пута ударио Вукобрадовића песницом у главу, а затим је побегао са места догађаја.
Генерал се својим возилом одвезао на Војномедицинску академију, где су му констатоване лакше повреде и краћи губитак свести због чега му је указана одговарајућа лекарска помоћ. До сукоба због којег је алармиран сам врх Војске Србије, дошло је наводно када је Вукобрадовић догађај пријавио МУП-у Србије. Полиција наводно није хтела да реагује по његовој пријави и ухапси Игњатовића, јер је догађај окарактерисала као „саобраћајну чарку”.
Затим је, како је наведено, из врха Генералштаба стигло наређење Војној полицији која је ухапсила Игњатовића. После тога МУП наводно није ухапшеног хтео да преузме од Војне полиције, јер они немају овлашћења да сами хапсе цивилну особу. Сукоб је ипак завршен тако што је осумњичени за напад на Вукобрадовића задржан у полицијском притвору и у кратком року изведен пред истражног судију.
У МУП-у Србије за наш лист је речено да је полиција одмах реаговала по пријави напада и да је заједно са Војном полицијом ухапсила Игњатовића. Петар Бошковић, начелник Управе за односе са јавношћу Министарства одбране изјавио је за „Политику” да неће да коментарише спекулације у медијима.
Д. Вукосављевић
Последњи коментари
Не ради се о сукобу Војске и Полиције него су неки припадници полиције у сукобу са самим собом. Наиме, обавеза је полиције да штити грађане. Грађанин Вукобрадовић је нападнут, без разлога. Полиција у почетку догађај третира коа безначајни сукоб грађана и не покушава да ишта учини.Када добија урегенцију и захтев од војне полиције да се ради о генералу, да је лакше повређен и да мотив напада може бити свашта друго, полиција наводно покушава да нађе нападача, грађанина Игњатовића. На ургига нађу, те није, кући, те нисте дали тачне податке и сл.Узгред, грађанин Игњатовић, има подебљи досије и добро је познат полицији, па је тешко поверовати да нису могли да га нађу, тим пре што се он није ни крио.Када је било изгледно да се неће претрћи у потрази Војна полиција шаље своју патролу и за два сата приводи Игњатовића и о томе извештава МУП.Полиција МУП-а је дошла да га преузме, али је Игњатовићу у међувремену војна полиција одредила здаржавање од 48 сати, о томе обавестила тужиоца и истражног судију. Нико до њих није ставио примедбу на рад војне полиције или дао другачје усмерење за поступање. Позван је и адвокат по службеној дужности.По истеку задржавања здаражно лице је предато истражном судији. У међувремену, неко је протурио глас,а није из не владиних организација, а може се лако утвдити ко, да је Игњатовић у лошем стању, тј. малтретиран , тучен и сл. То наравно није било истина. Е тад настају ургенције и примедбе према Војсци да краши прописе, да хапси цивиле и сл. Чак у се и нека лица са политичким педигреом нашли забринути због тога што је Војна полиција привела Игњатовића. Како се нико није нашао забринутим што је један частан грађанин, још и генерал Војске нападнут и што га државни органи позвани то да раде, то раде траљаво, преко воље? Шта би било да је нападнут неки генерал МУП-а или не дај боже неки од политичара?Шта обични грађанин треба да очекује када буду нападнути од криминалаца?Војска је показала да држава уме да реагује и да то други требају да чине.
Pošto je već otkriveno da taj Ignjatović ima preko 10 krivicnih prijava, hoce li neko upoznati javnost i obrazložiti zašto nijedna nije procesuirana. Ko štiti huligane? Ko dozvoljava i kome je u interesu da huligani šetaju ulicom. U kakvoj državi živimo?
Можда је МУП тренутно заузет Бајденом, па нема времена да хапси ситне или крупне криминалце (битанге), односно да штити све нас (важне и неважне) грађане! Никада МУП и Војска нису били у љубави, само чврста рука (Титова) је то знала да регулише, јер између ово двоје један мора да је јачи, а онда тај се и слуша.
То што МУП слабо (никако) не реагује није никаква новост. Зашто је то тако, е о томе треба јавно да се изјасне (и министар и синдикат полицајаца), али изгледа да је њима увек добро што се мање таласа, а то што је неки генерал (додуше као грађанин) нападнут, па шта! Можда је требао генерал да буде наоружан (мислим да на то има законско право и обавезу према својој функцији и законској обавези да штити живот, част и углед официра Војске Србије), па да онда и предузме непосредне мере на својој заштити.
То што у Србији постоје дозволе за чување оружја (не и ношење) поштују само поштени власници оружја који плаћају порез. Криминалци, битанге и силеџије немају дозволе за чување и ношење оружја, али га сви носе и никоме ништа. Мислим да је крајње време да се измени закон о оружју и поново дозволи ношење оружја свим власницима. Један инспектор МУПА-а много давно рекао ми је да је најбоље имати оружје које није регистровано. Ако ти оно затреба, недај боже, да спасиш живот и част свој или чланова своје породице ради самоодбране, уопште није битно да ли је оружје пријављено, јер је оно извршило своју функцију и намену. По овом обрасцу се велики број грађана Србије и понаша.