Могу ли подмићени да се боре против мита

Сваки трећи грађанин Србије има пријатеља или рођака који је током претходна три месеца дао мито. Само 16 одсто признаје да су они или чланови њихове најуже породице дали новац или поклон за неку услугу која не би требало да се плаћа. Већина њих учинила је то само једном за три месеца, али има и оних који су дали мито два, три, па и четири пута. Највише њих подмитило је лекаре.

Просечан износ новца који се даје као мито креће се око половине просечне плате у Србији, а то је, дакле, између 150 и 200 евра.

Ово су резултати истраживања Програма за развој Уједињених нација у Србији (УНДП), спроведеног у марту ове године. Извештај је ових дана достављен Високом савету судства, Врховном касационом суду и апелационим судовима у Србији, који ће га проследити свим нижим судовима.

– Иако је само 16 одсто (94 испитаника) дало мито у прошла три месеца, чињеница да су неки од њих то урадили више него једном указује да постоји више од 160 случајева давања мита. У 54 одсто случајева мито је дат ради добијања неке услуге, и то претежно лекарима, затим полицајцима и запосленима у државној управи – наводи се у извештају.

Иако преовлађује мишљење да је ниво корупције у здравству опао, конкретни случајеви показују да у овом сектору има још доста корупције. Међутим, истраживачи Уједињених нација истичу да су испитаници обични људи који имају више контаката са јавним институцијама као што су здравствене установе, полиција и државна администрација, него са политичким субјектима. Сходно томе, закључују, нормално је да постоје разлике између опажања и искуства.(/slika2)

Каква су опажања испитаних грађана Србије о томе које су институције највише корумпиране, показује листа „осумњичених”. Политичке партије су прве на тој листи. Чак 80 одсто грађана сматра да су управо оне највише корумпиране. Следе их судије и запослени у здравству (по 70 одсто), затим адвокати и правници, па влада, тужиоци, полиција, парламент, царина, пословно-приватни сектор, медији, образовање, војска, катастар, комуналне службе и банке.

Занимљиво је да се на корупцију у судству највише жале млади и незапослени, а да на „беле мантиле” највише сумњају грађани Војводине.

– Влада (57 одсто) и полиција (41 одсто) опажају се као најмоћније институције које би требало да имају водећу улогу у борби против корупције. Парадоксално, исте институције оцењују се и као најкорумпираније. После правосуђа (26 одсто), и грађански покрети се сматрају веома битним за борбу против корупције (19 одсто) што указује на потенцијал у погледу ангажовања самих грађана – наводи се у извештају УНДП.

Занимљиво је, међутим, како су испитаници одговорили на питање на који начин добијају информације о корупцији. Чак 68 одсто њих се информише из медија, 47 одсто је навело да једноставно „чује” о томе, 40 одсто сазнаје о случајевима од пријатеља и рођака, а 25 одсто кажу да имају лично искуство са корупцијом.

– Чињеница да се скоро 70 одсто грађана путем медија информише о корупцији, потврђује да је знање и искуство са корупцијом углавном индиректно. То одражава значај и одговорност медија, као главног извора информација, образовања и борбе против корупције – оценили су истраживачи Програма УН за развој.

Већина грађана Србије чула је за Агенцију за борбу против корупције (60 одсто), а међу њима је највише људи средњих година и са високом стручном спремом. Сваки пети испитаник, међутим, сматра да Агенција уопште не доприноси сузбијању корупције.(/slika3)

Корупција је за грађане Србије четврта на листи најважнијих друштвених проблема, после незапослености, сиромаштва и ниских плата. Чак 89 одсто испитаника потврђује да је корупција уобичајена у нашој земљи, а 87 одсто сматра да „политичари немају стварну вољу да се боре против корупције, јер многи од њих имају користи од ње”, док 77 одсто каже да „велика предузећа желе да влада буде корумпирана, јер имају корист од тога”.

Три четвртине испитаника сматра да судство и полиција „превише корумпирани”, али да би знатно строже казне биле најефикасније у спречавању корупције.

– Закон треба да буде прецизно дефинисан, са строгим казнама за корупцију, чија би примена била објављена у јавности. Подизање нивоа јавне свести путем медија и других институција, повећало би увиђање личне одговорности, као крајњи циљ сузбијања корупције – наводи се у резимеу истраживања.

На крају је још једном наглашено да се најодговорнијим за сузбијање корупције сматрају оне институције које су грађани оценили као најкорумпираније.

----------------------------------------------------

Песимисти и оптимисти

Већина грађана Србије описује своју финансијску ситуацију као „лошу” или „подношљиву” и сматра да се „Србија креће у погрешном смеру”. Нешто више од половине грађана Србије оценило је да се материјална ситуација њиховог домаћинства погоршала у односу на прошлу годину, а само пет одсто тврди да им је боље. Осталима се чини да је исто, али многи од њих слуте да ће им за годину дана бити горе. Ипак, млади људи и Београђани су већи оптимисти од старијих и оних у западној, јужној и источној Србији.