Највећи степен корупције у Србији постоји у области полиције, здравства и државне управе, рекао је јуче Вилијам Инфанте, регионални координатор Програма УН за развој (УНДП) у Србији, на регионалној конференцији „Партнерством против корупције”. Инфанте је у својим оштрим критикама на рачун српске владе навео да ће „ревидирање Стратегије борбе против корупције у Србији потрајати, јер нигде у њој не пише да је влада посвећена борби против корупције и нултој толеранцији према корупцији”.

– То је намерно тако урађено – сматра Инфанте.

Упитавши премијера Србије Мирка Цветковића, шта је са његовим обећањем да ће до краја године бити испуњен Акциони план, Инфанте је нагласио да су институције за борбу против корупције у Србији слабе, да је њихова будућност неизвесна, да немају довољно запослених, као и да су тек на почетку рада.

Инфанте је оценио да је у Србији, нарочито штампаним медијима, тешко да остану објективни и независни.

– Они су често у власништву партија или грађана и нису објективни и непристрасни. Зато би можда требало искористити алтернативне начине за ширење информација попут „Твитера” и „Фејсбука” – рекао је Инфанте.

Он је нагласио да цивилно друштво мора да помогне влади да боље обавља свој посао.

– У јавном сектору и администрацији, у одређеним областима, постоји висок степен корупције. Целу јавност би требало образовати у циљу борбе против корупције, али акценат не би требало да буде на оним најмлађима, већ на старијој популацији. Најбитније је подићи свест јавности да против корупције може да се бори – нагласио је Инфанте.

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, рекао је да Србија има „драматичан проблем са корупцијом и да неколико година тапка у месту”.

– Евидентно је да само репресивни државни органи – полиција, тужилаштво и судови – не могу сами да се изборе са корупцијом. То је посао, који тражи учешће целог друштава – оценио је Шабић.

Он је рекао да су грађани препознали да Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја има антикорупцијски потенцијал, због чега, по његовом мишљењу, у великој мери пријављују корупцију.

– Приватизације и јавне набавке су у том смислу најинтересантније грађанимаи захваљујући њима су откривене афере друмске и железничке мафије. Инциденти до којих понекад долази због ускраћивања информација, потврђују да њихово недавање говори више него давање. Власт дугује јавности да у сваком тренутку достави рачун о пословању, односно располагању новцем пореских обвезника – сматра Шабић.

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србије сматра да је наша земља могла много више да учини у борби против корупције у протеклих десет година, „да су закони доследно примењивани и да је пружена подршка независним телима онда када је требало”.

– У борби против корупције учињен је помак, али је то недовољно. Озбиљна правна држава мора да поштује донете законе и не примењује их селективно – тврди Ненадић.

У Србији, према његовој оцени, постоји свест о томе да су нужне промене у пракси.

– Из године у годину расте број случајева корупције које полиција открије и које тужилаштво процесуира. Годишње у Србији имамо око пола милиона случајева ситне корупције, о којој грађани сведоче кроз лична искуства, а ако то упоредимо са бројем откривених случајева, онда је тај број мали – упозорио је Ненадић.

Д. Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

Нешто се ради

Надлежна тужилаштва широм Србије су у последње три године, због различитих облика корупције, подигла оптужнице против 6.542 особе. Само у току прошле и за првих пет месеци ове године, поднето је око две хиљаде различитих пријава због сумње да су кривична дела с коруптивним елементима починили државни службеници, међу којима је највише судија, тужилаца и полицајаца.