Истрага узрока несреће која се догодила у фабрици „Први партизан” у Ужицу, када је настрадало седам особа, требало би да покаже како је дошло до пожара услед којег су се угушили радници ове фабрике. Затим је на инспекторима за безбедност и здравље на раду да утврде да ли су испоштоване све процедуре из ове области. Досадашња пракса је показала да су најчешћи узроци повреда на раду, као и повреда са смртном последицом, управо непотпуно спровођење мера безбедности и здравља и непримењивање основних начела организације извођења радова.

У Министарству рада и социјалне политике кажу да су следећи на листи најчешћих узрока некоришћење прописаних средстава и опреме за личну заштиту на раду, одступање од утврђеног процеса рада, непрописан рад са опремом, неоспособљеност запослених, рад на необезбеђеној висини и на непрописно монтираним скелама, као и недовољна концентрација и непажња запослених.

Управо ово су неке од грешака за које је осумњичено петоро радника фабрике муниције у Ужицу. Подсетимо, због сумње да су починили кривично дело изазивања опасности истражни судија је притвор одредио Велибору Јањићу, који је пресипао барут на непрописном месту, Милојки Тешић, шефу противпожарне заштите, Милисаву Ђерићу, пословођи, Првославу Ђерићу, руководиоцу погона и Зорану Ћировићу, руководиоцу контроле.

Пословођа Ђерић је, према наводима из истраге, осумњичен да није испоштовао процедуру по којој је у приручном магацину требало да раде два радника. Ћировић и Ђерић се сумњиче за неспровођење свих мера контроле у погону, док је Тешићева осумњичена за неспровођење свих мера противпожарне заштите, јер није било довољно маски у погонима.

У Министарству рада и социјалне политике кажу да је у првих шест месеци ове године, због изазивања опасности необезбеђењем мера безбедности и здравља, поднето 26 захтева за покретање кривичног поступка.

– У складу са годишњим планом рада за ову годину, инспектори су на територији Србије, од јануара до јуна, обавили инспекцијске надзоре код послодаваца који се баве високоризичним делатностима. Инспекцијским надзором било је обухваћено нарочито грађевинарство и хемијска индустрија, јер се око 70 одсто свих повреда на раду, пријављених инспекцији рада, догодило у овим делатностима – наводе у Министарству рада и социјалне политике.

Анализирајући стање у безбедности на раду, инспекција је утврдила да услед повреде смртно страдају највише запослени на неодређено време (47 одсто), затим особе које раде „на црно” (32 одсто), затим запослени на одређено време (21 одсто).

– Особе које послодавци ангажују без уговора о раду углавном обављају повремене и привремене, такозване, сезонске послове. Они раде без претходног упознавања са технологијом рада, при чему често нису ни стручно квалификовани за послове које раде. Осим тога послодавци не воде рачуна ни о њиховом оспособљавању за безбедан и здрав рад. Такође, њима послодавци ретко додељују на употребу и коришћење одговарајућу опрему за заштиту на раду. Због свега овога, код ове категорије радника постоји повећан ризик од повређивања – објашњавају у Министарству рада и социјалне политике.

У периоду од јануара до јуна ове године инспектори рада су донели 3.415 решења о отклањању недостатака и 273 решења о забрани рада на радном месту. Инспекција је поднела и 395 захтева за покретање прекршајног поступка против правног лица и одговорне особе, 239 захтева за покретање прекршајног поступка против предузетника, 59 захтева за покретање прекршајног поступка против запосленог, као и 25 захтева за покретање прекршајног поступка против особа задужених за безбедност и здравље на раду.