Не­ка­да­шњи ми­ни­стар од­бра­не Пр­во­слав Да­ви­нић и пред­сед­ник Др­жав­не за­јед­ни­це Ср­би­је и Цр­не Го­ре Све­то­зар Ма­ро­вић во­ди­ли су пре­го­во­ре о за­ку­пу вој­ног са­те­ли­та са изра­ел­ском фир­мом „Имиџ сат”још у но­вем­бру 2004. го­ди­не, са­зна­је „По­ли­ти­ка”. У пре­го­во­ре је, ка­ко се на­во­ди у јед­ном од до­ку­ме­на­та с ко­га је ски­ну­та озна­ка тај­но­сти, био укљу­чен и Ми­лан Ћа­ла­сан, фуд­бал­ски ме­на­џер из Фран­цу­ске, пре­ко сво­је ком­па­ни­је с Бри­тан­ских Де­ви­чан­ских Остр­ва.

На­и­ме, не­ка­да­шњи ми­ни­стар од­бра­не је, без спро­во­ђе­ња ика­кве про­це­ду­ре, Ћа­ла­са­но­вој фир­ми дао пу­но­моћ­је да за­сту­па др­жав­ну за­јед­ни­цу у пре­го­во­ри­ма са изра­ел­ском фир­мом. Ка­ко наш лист екс­клу­зив­но са­зна­је, у пре­го­во­ри­ма је уче­ство­вао и из­ве­сни го­спо­дин Штај­нер, је­дан од ак­ци­о­на­ра фир­ме „Имиџ сат”, ко­ји је у слу­ча­ју за­кљу­чи­ва­ња по­сла с др­жав­ном за­јед­ни­цом тре­ба­ло да до­би­је про­ви­зи­ју од 15 од­сто.

– Вр­хов­ни са­вет од­бра­не је у мар­ту 2005. го­ди­не на­чел­но оба­ве­штен о по­тре­би на­бав­ке услу­га за са­те­лит­ски над­зор. Ме­сец да­на ка­сни­је, на исти на­чин, оба­ве­штен је и Са­вет ми­ни­ста­ра Др­жав­не за­јед­ни­це. Ме­ђу­тим, ни Вр­хов­ном са­ве­ту од­бра­не, ни Са­ве­ту ми­ни­ста­ра ни­су по­ми­ња­ни кон­крет­ни ис­по­ру­чи­о­ци, усло­ви на­бав­ке, це­не, на­чин пла­ћа­ња. На осно­ву ова­квих, уоп­ште­них, ин­фор­ма­ци­ја, Вр­хов­ни са­вет од­бра­не и Са­вет ми­ни­ста­ра на­чел­но су по­др­жа­ли да­љи рад на обез­бе­ђе­њу са­те­лит­ских услу­га – на­во­ди се у јед­ном од три­де­се­так до­ку­ме­на­та с ко­га је, пре два да­на, ски­ну­та озна­ка тај­но­сти.

Сред­ства за на­бав­ку са­те­ли­та, ка­ко је пре­ци­зи­ра­но за­кључ­ком Са­ве­та ми­ни­ста­ра др­жав­не за­јед­ни­це, тре­ба­ло је да бу­ду обез­бе­ђе­на пре­ко Фон­да за ре­фор­му си­сте­ма од­бра­не и из бу­џе­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за 2005. го­ди­ну. Кон­кре­тан из­нос, ме­ђу­тим, ни­ка­да ни­је по­ми­њан. Пред са­мо пот­пи­си­ва­ње спор­ног уго­во­ра, 1. ју­на 2005. го­ди­не, Вр­хов­ни са­вет од­бра­не је, ка­ко се на­во­ди у до­ку­мен­ту, „при­хва­тио ин­фор­ма­ци­ју Ми­ни­стар­ства од­бра­не у ко­јој се, пр­ви пут, као ис­по­ру­чи­лац по­ми­ње „Имиџ сат”, те да ће аран­жман би­ти за­кљу­чен пре­ко пред­у­зе­ћа „Ју­го­им­порт – СДПР”. Као ни ра­ни­је, ни са­да ни­је би­ла на­ве­де­на кон­крет­на це­на „по­сла”, на­чин пла­ћа­ња, као ни дру­ги де­та­љи с тим у ве­зи.

Сред­ства за обез­бе­ђе­ње услу­га са­те­лит­ског над­зо­ра, пре­ма да­љим на­во­ди­ма до­ку­мен­та, ме­ђу­тим, ни­су би­ла обез­бе­ђе­на. Због то­га је, од­мах по­сле пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра у Па­ри­зу, по­чет­ком ју­на 2005. го­ди­не, у Бе­о­гра­ду по­ку­ша­но да иден­ти­чан уго­вор бу­де пот­пи­сан из­ме­ђу пред­у­зе­ћа „Ју­го­им­порт – СДПР” (за др­жав­ну за­јед­ни­цу) и Ћа­ла­са­но­ве ком­па­ни­је у име изра­ел­ског „Имиџ са­та”. По­ме­ну­ти уго­вор, тре­ба­ло је да са­др­жи из­ве­сне из­ме­не у од­но­су на онај ко­ји је пот­пи­сан у Па­ри­зу. У од­но­су на уго­вор пот­пи­сан у Па­ри­зу, це­на је по­ве­ћа­на за шест ми­ли­о­на евра, а рок за упла­ту аван­са скра­ћен је с 90 на 30 да­на.

„Ју­го­им­порт – СДПР” од­био је да пот­пи­ше та­кав уго­вор, на­во­де­ћи да ни­је спро­ве­де­на про­пи­са­на про­це­ду­ра, ни­ти да су обез­бе­ђе­на сред­ства за на­бав­ку… Исто­вре­ме­но, Да­ви­нић и Ма­ро­вић твр­де да је још у Па­ри­зу изра­ел­ској стра­ни ја­сно ре­че­но да сред­ства за по­сао тек тре­ба да бу­ду обез­бе­ђе­на, а да ко­на­чан аран­жман тре­ба да бу­де уокви­рен уго­во­ром ко­ји би за куп­ца мо­рао да пот­пи­ше „Ју­го­им­порт – СДПР”, на­во­ди се у до­ку­мен­ту у ко­ји је „По­ли­ти­ка” има­ла увид.

Ни­ка­да, ме­ђу­тим, ка­ко се да­ље на­во­ди, ни­је до кра­ја раз­ја­шње­но да ли је и ка­ко изра­ел­ска стра­на оба­ве­ште­на да уго­вор, у ко­ме би уго­вор­на стра­на био „Ју­го­им­порт – СДПР”, не­ће би­ти за­кљу­чен, као и да уго­вор пот­пи­сан у Па­ри­зу не мо­же да бу­де ис­пу­њен.

„У ар­хи­ви Ми­ни­стар­ства од­бра­не ни­је про­на­ђен уго­вор за­кљу­чен у Па­ри­зу, зва­нич­но за­ве­ден у до­ку­мен­та­ци­ји, и с про­пи­сно ста­вље­ним пе­ча­том”, на­во­ди се у до­ку­мен­ту.

Ми­ро­сла­ва Де­ри­ко­њић

----------------------------------------------------------------------

Од­бра­на и све­до­ци пред Ар­би­тра­жним су­дом

То­ком ар­би­тра­жног по­ступ­ка Ср­би­ја је, као до­ка­зе, под­не­ла до­ку­мен­те из ар­хи­ва Са­ве­та ми­ни­ста­ра др­жав­не за­јед­ни­це, Вр­хов­ног са­ве­та од­бра­не и Ми­ни­стар­ства од­бра­не. Ко­ри­шће­не су и ин­фор­ма­ци­је и до­ка­зи до­би­је­ни на Бри­тан­ским Де­ви­чан­ским Остр­ви­ма и у Тел Ави­ву. И изра­ел­ска стра­на је, у та­ко­зва­ном по­ступ­ку обе­ло­да­њи­ва­ња до­ку­мен­та­ци­је, на зах­тев прав­ног ти­ма Ср­би­је, до­ста­ви­ла обим­ну до­ку­мен­та­ци­ју из фа­зе пре­го­во­ра и по­сле пот­пи­си­ва­ња до­ку­мен­та у Па­ри­зу, у ју­ну 2005. го­ди­не.

Као до­ка­зе, Ср­би­ја је до­ста­ви­ла и из­ја­ве све­до­ка: Пр­во­сла­ва Да­ви­ни­ћа, Иго­ра Јо­ви­чи­ћа, не­ка­да­шњег ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Са­ве­та ми­ни­ста­ра, Сте­ва­на Ник­че­ви­ћа, ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра „Ју­го­им­порт – СДПР-а”, и пу­ков­ни­ка Ми­лу­ти­на Ко­ва­че­ви­ћа из Ми­ни­стар­ства од­бра­не. Из­ја­ву је дао и Све­то­зар Ма­ро­вић. Пре­ма на­во­ди­ма до ско­ро стро­го по­вер­љи­вог до­ку­мен­та, изра­ел­ска стра­на је до­ста­ви­ла из­ја­ву са­мо јед­ног, од на­ја­вље­них шест све­до­ка.

Екс­перт­ско ми­шље­ње о од­ре­ђе­ним пи­та­њи­ма срп­ског пра­ва дао је адво­кат Вла­ди­мир Ђе­рић, док се за изра­ел­ску стра­ну о прав­ним пи­та­њи­ма ми­шље­ње дао Сте­ван Ли­лић, про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду. Ова два ми­шље­ња знат­но су се раз­ли­ко­ва­ла у по­гле­ду ре­ше­ња срп­ског пра­ва о пи­та­њи­ма над­ле­жно­сти и по­ступ­ка за­кљу­чи­ва­ња уго­во­ра за др­жа­ву. У нај­кра­ћем, про­фе­сор Ли­лић је, из­ме­ђу оста­лог, био ми­шље­ња да је по­сто­ја­ло овла­шће­ње за за­кљу­чи­ва­ње уго­во­ра и да су сред­ства за на­бав­ку би­ла обез­бе­ђе­на, као и да се про­пи­си ко­ји се од­но­се на на­бав­ку опре­ме и услу­га по­себ­не на­ме­не не од­но­се на ову кон­крет­ну на­бав­ку. За раз­ли­ку од Ли­ли­ћа, Ђе­рић је твр­дио све пот­пу­но су­прот­но.

-------------------------------------------------

Тро­шков­ник

Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја ду­жна је изра­ел­ској ком­па­ни­ји да пла­ти 37.105.012 евра ко­ји об­у­хва­та: 30.538.967 евра на име на­кна­де ште­те, 4.640.746 евра на име ка­ма­те са 28. фе­бру­а­ром и 1.931.299 евра на име ка­ма­та на из­но­се ко­ји су до­спе­ли и ни­су пла­ће­ни од 28. фе­бру­а­ра 2009. до 25. фе­бру­а­ра 2010. го­ди­не.