На стотине домаћих интернет сајтова нападнуто је у протекле три године. Најсвежији пример је напад хакера из Албаније и Космета на интернет страницу Управе за спречавање прања новца, на којој су,поред подругљивих речи на рачун Србије, исписали паролу „Велика Албанија”. На мети албанских хакера протеклих година били су сајт председника републике, Министарства пољопривреде, Српске православне цркве, али и разних других државних и друштвених институција. Широј јавности мање је познато да су на мети разних хакера били и сајтови приватних компанија, предузећа, банака, туристичких организација, факултета… Чињеница да најмлађи починилац овог кривичног дела има свега 13 година и да његово знање може да буде искоришћено за много озбиљнији рачунарски криминал, довољно је забрињавајућа.

Самостални полицијски инспектор др Владимир Урошевић, шеф Одсека за сузбијање електронског криминала у Одељењу за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије, каже за „Политику” да се дифејсмент интернет сајтова постиже мењањем интернет странице у програмском језику убацивањем скрипти, којима је нападач модификује, односно по сопственој жељи обликује уношењем жељених садржаја.

–Обарање интернет сајтова често се обавља ДОС нападима преко ботнет мрежа, односно с великог броја заражених рачунара на сервере на којима су они хостовани. То се најчешће ради прекомерним захтевима за конекције преко интернета, којима се практично превазилази могућност њиховог пријема, али и на многе друге, софистициране начине, као што је коришћењем рачунарских вируса. Овакве радње могу се уврстити у кривична дела против безбедности рачунарских података. То може да буде оштећење рачунарских података, рачунарска саботажа, прављење и уношење рачунарских вируса, спречавање или ограничавање приступа рачунару, рачунарској мрежи или електронској обради података – објашњава Урошевић.

Најчешћи починиоци су групе или појединци из иностранства али и из Србије, а мотиви су различити.

–Овим путем могуће је ширити озбиљну пропаганду у вези с тероризмом, екстремним политичким ставовима, ксенофобијом, расизмом, што може да буде веома опасно, јер у року од неколикосати садржај може да види огроман број људи. Један од мотива је и напад од стране пословне конкуренције, када је циљ нарушавање угледа институције, фирме или запосленог појединца. Колико дифејсмент може да буде опасан по власнике сајтова, говоре забележени случајеви претњи и уцена овим путем сиром света – наводи Урошевић.

Чест мотив овакве врсте хакерских напада је и знатижеља млађих починилаца овог кривичног дела, па чак и малолетника, који то раде да би стекли популарност на форумима, који се баве овом проблематиком.

–Дифејсмент је заправо увертира за много озбиљнија кривична дела из области високотехнолошког криминала. Млади прво желе да се докажу, онда почну да раде за новац и не постану свесни тренутка, када други почну да их унајмљују да за њих врше кривична дела. Због тога је превенција најбитнија јер тој деци може да се деси да заврше под кључем, у нечијем подруму и да под силом седе за компјутером и врше кривична дела. У појединим иностраним земљама, нарочито транзиционим, у једном тренутку су постојали читави криминални синдикати тог типа. То је нажалост, наша реалност, јер смо средина у којојје познавање информатике просечно, тако да млади, који се мало више разумеју или мисле да се више разумеју, добро се препознају. О њима се прича и лако могу да западну у невољу – упозорава наш саговорник.

Колико је тешко или лако оборити неки сајт или променити његов садржај, зависи од тога колико има безбедносних пропуста или „рупа” у самој програмској платформи и програмском језику на коме је интернет страница написана, затим и од хардверске и софтверске заштите.

–За разлику од онога чији је сајт нападнут, починиоци иза себе могу да имају армију људи који се само тиме баве и дају једни другима савете. То су особе које седе за компјутерима широм света и њихова могућност да дођу до информације је огромна. Тако поред коришћења безбедносних пропуста, фактор знања и доступност информација имају велику улогу у вршењу ових кривичних дела – нагласио је Урошевић.

Српска полиција за обарање интернет страница прима више десетина кривичних пријава годишње и поднела је неколико пријава српском тужилаштву. Ипак, велика је и тамна бројка ових кривичних дела. Предвиђене казне крећу се од новчаних до затворске казне до пет година.

Хакере који ово раде и јесте и није тешко открити, зависи од случаја до случаја.

–Зависи од мотива, начина на који је неко починио кривично дело, његове техничке спретности и знања, нашег оперативног искуства и информација, које имамо, као и од онога ко поседује тај нападнути сајт, колико се он добро заштитио, да ли има податке о томе шта и како се десило. Битно је да људи схвате да су они такође веома одговорни за сопствену безбедност сваки пут када послују преко интернета, када отварају и одржавају своје сајтове. Безбедност није јефтина, али је веома потребна и то је захтев модерног информатичког доба у коме живимо и радимо. Важно је да свако покуша да уради све што може да би се квалитетно и одговарајуће заштитио – каже Урошевић.