Надлежна тужилаштва широм Србије, укључујући и Тужилаштво за борбу против организованог криминала, у последње три године, због различитих облика корупције, подигла су оптужнице против 6.542 особе. Међу оптуженима, највише је оних који су злоупотребили службени положај, а нешто мање је оних који су пред судом одговарали за примање и давање мита.

Посебну пажњу, можда, изазива статистика која показује да је само у току прошле и за првих пет месеци ове године, поднето око две хиљаде различитих пријава због сумње да су кривична дела с коруптивним елементима починили државни службеници. Међу пријављенима највише је судија – 424, тужилаца – 155 и полицајаца – 175, а велики број пријава због корупције поднет је и против оних који се воде као „остала лица с посебном одговорношћу“ – чак 1.163.

Загорка Доловац, републички јавни тужилац, у изјави за „Политику“ тврди да изнети статистички подаци показују да је борба против свих облика корупције интензивирана, али да то не значи да ће надлежни органи зауставити у овом послу.

– Наравно да се наша борба не зауставља. Примарни циљ Републичког јавног тужилаштва је да корупција буде сведена на степен који не угрожава основне људске вредности. Имамо завидну сарадњу са свим релевантним институцијама које се боре против корупције. Све већи број оптужених за корупцију помогао је грађанима да се осмеле, па су кривичне пријаве поднете због ове опаке друштвене болести све бројније – каже Доловац.

Да је борба против корупције интензивирана, али и да надлежним државним органима предстоје велики изазови, мишљења је и Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде. После интензивне борбе против организованог криминала, којој је држава последњих година била посвећена, на ред је, каже Хомен, дошла – корупција.

– Евидентан је напредак који је направљен када је борба против корупције у питању, али је то још далеко од онога како би требало да буде. Ову друштвену пошаст, ако тако могу да кажем, „нападамо“ с више аспеката. Прво, министар правде је изабран за координатора државних органа у борби против корупције, затим донет је нови Закон о кривичном поступку који ће допринети бржем и ефикаснијем процесуирању окривљених, а у припремни су и измене Кривичног законика (КЗ) у ком више неће постојати кривично дело злоупотребе службеног положаја, које је Европа окарактерисала као застарело. Такође, предано радимо и на јачању интерне контроле јавних набавки и контроли привредних субјеката који могу да буду извор привредног криминала – објашњава Хомен.

Радна група која ради на изменама и допунама КЗ, према речима државног секретара, разматра и увођење нових коруптивних кривичних дела и јасније дефинисање постојећих. Основна идеја је да се поред пооштравање казне, из нашег кривичног законодавства, избаце превазиђена кривична дела.

– Она морају да буду међународно препознатљива, односно у складу с међународним конвенцијама које се тичу борбе против корупције. Зато ће уз постојеће, у КЗ „ући“ и још седам до осам нових коруптивних дела, а распон казни за ова дела требао би да се креће од две до 12 година – открива Хомен.

-----------------------------------------------------------

Намерни стечај биће кривично дело

Намерно одвођење фирме у стечај биће ново кривично дело за које ће се изрицати и затворска казна и одузимати имовина. За ново кривично дело распон казне највероватније ће износити од шест месеци до пет година.

– Оно што је важно јесте порука која се шаље будућим учиниоцима овог кривичног дела, а то је да ће затворску казну пратити и одузимање имовине. Радна група за измену и допуну КЗ управо ради на проналажењу модалитета за одузимање имовине како би се надокнадила штета проузрокована намерним стечајем – открива Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде.