Српско тужилаштво за ратне злочине подигло је оптужницу за ратне злочине против бивших и садашњих хрватских званичника Владимира Шекса и још 44 особе због геноцида.

Оптужница је Хрватској достављена још у јулу у склопу међународне сарадње, али је случај, по свему судећи, медијски исполитизован и злоупотребљен, како би хрватским националистичким странкама помогао у предизборној кампањи.

Војно тужилаштво у Београду је још 1992. године подигло оптужницу, а њу је прихватило српско тужилаштво за ратне злочине. Процедура предвиђа да се оптужнице достављају државама на чијој се територији налазе оптужени, како би их они преузели, а локално правосуђе евентуално преузело предмет. Србија није тражила хапшење оптужених. То је био начин да се размотри могућност уступања тог великог предмета Хрватској.

„Уколико има довољно доказа да су осумњичени извршили неко кривично дело, сви треба да буду процесуирани, без обзира на којим су функцијама. Како то важи за представнике српског народа, тако треба да важи и за представнике хрватског”, поручио је државни секретар Слободан Хомен, оцењујући да министарства правде и Србије и Хрватске не треба да се мешају у конкретне поступке који се воде за ратне злочине.Он је уверен да Тужилаштво за ратне злочине располаже довољном количином доказа против осумњичених за тај злочин.

Коалиција удружења избеглица навела је у саопштењу да поздравља одлуку Већа за ратне злочине у Београду: „Тражимо да се процесуирањем оптужених Шекса, Главаша, Векића, Мерчепа и других утврди пуна истина о догађајима у Вуковару и околини током 1990. и пролећа и лета 1991, односно судбина несталих вуковарских Срба и минирање српских кућа, продавница и кафића. Процењује се да је убијено више од 150 вуковарских Срба”..

Хрватски медији објавили су да је Србија подигла оптужницу против Владимира Шекса, Ивана Векића, Бранимира Главаша и Томислава Мерчепа због геноцида и ратног злочина над 19 припадника српске националности са подручја Вуковара.

Векић је током 1991. био министар унутрашњих послова, Шекс је био шеф кризног штаба за Славонију одакле је повучен за Загреб, Главаш је био руководилац одбране у Осијеку, а Мерчеп је био главни у Вуковару у лето 1991. док није отишао за Загреб.

У Вуковару су у јулу 1991. године, далеко пре било каквих борби, припадници хрватских оружаних снага одвели из кућа више од 20 српских цивила, од којих неки до данас нису нађени, док су остали пронађени мртви.

Страдања Срба настављена су и касније, за време борби за град. Хрватске власти нису покренуле никакву истрагу око тих злочина, а Мерчепа су оптужиле за злочине у Загребу, Кутини и Пакрачкој Пољани, односно за затварање већег броја српских цивила и за убиство више од 40 њих, али не и за злочине у Вуковару.

Мерчеп у затворској болници чека почетак суђења.

Главаш у БиХ, где је побегао пре изрицања пресуде, служи казну због убистава десеторо српских цивила по Осијеку 1991. године, а против Векића и Шекса још није било поступака.

Доротеа Чарнић

-------------------------------------------------------------------

Хрватска припрема закон којим ће штитити борце од оптужби из Србије

Од нашег сталног дописника

Загреб – Тужба за ратни злочин и геноцид која је ових дана из Србије пристигла у Хрватску узбуркала је домаћу јавну сцену. Најпознатији оптужени настоје да ту оптужбу извргну руглу, а симпатије и заштиту добијају из самог државног врха, о чему сведочи најновија изјава премијерке Јадранке Косор на ту тему.

Напомињући како влада намерава да предложи закон којим ће се прогласити ништавим сви акти правосудних тела и војних судова бивше ЈНА и СФРЈ, она је рекла: „На томе се ради, јер заиста треба рећи доста узнемиравању које трпе бранитељи од случаја господина Пурде па до других. Чињеница је да је Хрватска била жртва агресије, да смо били нападнути и да су хрватски бранитељи бранили своју земљу те да су морали ослобађати окупиране крајеве.”

Министар правосуђа Дражен Бошњаковић предао је оптужницу Ивану Векићу гарантујући му сву помоћ државе, а Владимир Шекс је одбио да је прими изјављујући да је реч о „бедном покушају да се оживи једна лешина Југославија” и да „не намерава давати легалитет и легитимитет оптужницама и другим решењима злочиначких судова злочиначке ЈНА”.

Бранимир Главаш покушао је да буде ироничан: „Изузетно сам почашћен овом оптужницом. Сада позивам Шекса да оде у Београд и тамо докаже своју невиност. С обзиром на то да је надалеко познат као храбар и високоморалан човек, сигуран сам да ће он то учинити већ до краја ове недеље”, поручује он бившем пријатељу с којим се разишао.

Председник Српског демократског форума Вељко Џакула напомиње да је „Србија послала много људи у Хаг због ратних злочина, а у Хрватској се још избегава да се говори о томе и чим се нечије име спомене онда га брани свако жив” и додаје: „Нас не изненађује што господина Шекса оптужују, ако ништа друго био је најмање моралан 1991. године када је била у питању породица Зец, када је као државни тужилац направио процедуралне грешке да нико не одговара за тај злочин. Барем због тога не би требало да буде потпредседник Сабора. Он је, иначе, од Српског националног вијећа, на православни Бадњак 2004. године добио бисту Николе Тесле за квалитетно решавање српског питања. Који нонсенс.”

Саопштењем се огласила и Иницијатива младих за људска права Хрватске, чији чланови сматрају да пристигла оптужница из Србије „у начелу представља исправан правосудни одговор на злочине почињене у Вуковару и источној Славонији почетком деведесетих година прошлог века”, да „јесте политичка и претерана у делу у којем се именовани оптужују за геноцид, али тематизира ратне злочине које су хрватске институције пропустиле да процесуирају”.

Радоје Арсенић