Нови Закон о извршењу и обезбеђењу који ступа на снагу ових дана, предвиђа јединствени регистар извршних дужника и судских забрана, сазнаје „Политика”. Такође, једна од важних новина у Закону су и приватни извршитељи који ће од судова преузети део послова и тиме знатно растеретити њихов рад. Како сазнајемо, одредба која је постојала и у „старом” закону и која се ретко примењивала, а тиче се наплате дуговања путем административне забране на зараду дужницима, биће рестриктивно примењивана.

Наиме, дужницима ће се уколико суд тако одреди, са рачуна на који „леже” зарада „скидати” део дуговања, а износ ће бити ревидиран када дође до промена у висини зараде или ако дужник промени послодавца.

Како за „Политику” оцењује министарка правде Снежана Маловић, разлоге за доношење овог закона треба посматрати у оквиру свеобухватне реформе правосудног система у Србији.

– Вишемесечно, па чак и вишегодишње извршење судских одлука ускоро ће постати прошлост. Нови Закон о извршењу и обезбеђењу допринеће убрзању извршења судских одлука, али и потраживања јавних предузећа по дуговањима грађана. Највећи проблем у извршењу судских одлука представљале су застареле одредбе закона које су, како је пракса показала, више штитиле дужнике него повериоце. У претходном закону, наиме, постојало је низ могућности које су доводиле до одуговлачење поступака. Извршни поступак, по природи ствари, треба да буде хитан. Применом новог Закона више се неће нарушавати права странака која су доводила до правне несигурности. Такође, нови Закон би требало да привуче стране инвестиције будући да је функционисање правне државе и извршење судских одлука један од најважнијих услова за то – наглашава министарка правде.

Према њеним речима, увођењем јединствене књиге извршних дужника доћи ће до растерећења у раду Првог основног суда у Београду у којем се налази чак 75 одсто од укупног броја извршених предмета у Србији.

Новина у Закону је увођење и приватних извршитеља чији је задатак да у што краћем року изврше судске пресуде. Посебним правилницима накнадно ће бити регулисано поступање приватних извршитеља, награде за њихов рад...

Закон о извршењу и обезбеђењу, у који је „Политика” имала увид, предвиђа и нове санкције за непоштовање судских одлука. Тако, на пример, за поступање по одлукама и налозима суда или извршитеља, новчана казна ће се увећавати. Новину представља и начин достављања судских писмена извршном дужнику. Ако достава не може да се изврши на адресу пребивалишта или боравишта извршног дужника (физичка и правна лица) у року од пет радних дана, суд је дужан да одмах по истеку овог рока, истакне писмено на огласну таблу суда. По истеку рока од пет радних дана од дана стављања на огласну таблу суда, сматра се да је писмено уредно достављено.

Важна новина је и увођење „изјаве о имовини” коју од релевантних органа може да тражи поверилац који је покренуо поступак пред надлежним судом. У случају да не изда изјаву или у њој наведе нетачне податке, надлежни орган ће бити новчано кажњен.

--------------------------------------------------------

Извршење од седам до 22 часа

Извршење, према слову Закона, може да се спроведе сваког радног дана од седам до 22 часа. Поред тога, прецизно су утврђене обавезе полиције у пружању помоћи при спровођењу извршења, а утврђена је и новчана казна за одговорно лице у полицији у случају да оно не поступи по налогу суда или извршитељу не пружи одговарајућу помоћ.