Адис Мурић (21) и Бајрам Аслани (28), који је у бекству осуђени су јуче у Специјалном суду у Београду на по осам година затвора, Неџад Булић (31), који је такође у бекству, на седам година, а Енес Мујановић (19) на четири године затвора.

Образлажући пресуду групи познатој као вехабије, председавајући судија Милан Ранић је навео да је суд утврдио да су они криви за удруживање ради противуставне делатности и тероризма.

Мурић није присуствовао изрицању пресуде пошто је због непоштовања и вређања суда удаљен из суднице, а Мујановић је одмах пошто му је изречена пресуда напустио судницу. Они су током доказног поступка истакли да не признају суд пред којим им се суди већ само „божји”.

Према речима судије Милана Ранића, група се обучавала за управљање авионима и успостављала везе са истомишљеницима у Босни и Херцеговини, Македонији, Албанији, Грузији и Сирији.

Утврђено је да су се од маја до септембра 2007. године удружили ради стицања верске и политичке моћи, и да су планирали подметање експлозива на фудбалском стадиону у Новом Пазару и насиље над грађанима Србије с циљем да изазову страх.

Седиште групе било је у Новом Пазару, у закупљеним просторијама, као и у једној кући у Косовској Митровици.

Чланови групе су набавили велике количине оружја, муниције и експлозивних средстава из иностранства и планирали су ликвидације полицајаца који су обезбеђивали фудбалске утакмице у Новом Пазару.

Заплењени су компакт-дискови са снимцима убистава америчких војника у Авганистану и Ираку, као и руских војника у Чеченији, као и снимци бомбаша самоубица и материјал у којем се позива на свети рат џихад, односно борбу против неверника.

Адис Мурић није порицао да је код њега нађено 200 метака, али је рекао да то не значи да је повезан са Осамом бин Ладеном, вођом терористичке организације Ал Каида.

Пре два месеца, Посебно одељење Окружног суда у Београду окончало је првостепени процес против знатно веће групе вехабија коју је предводио Сенад Рамовић, али није утврђено да су групе међусобно повезане.

Судско веће је констатовало да је група била довољно оспособљена и наоружана да под своју контролу стави подручје око Новог Пазара.

У пресуди се наводи да је група имала „борбену моћ еквивалентну пешадијском воду од 30 до 40 људи” и да је била способна да изводи терористичке акције, али и да се упусти у противпешадијску и противоклопну борбу, као и да заузме главне саобраћајнице око Новог Пазара.

По оцени суда, доказано је да је планирала да 3. марта 2007. године убије муфтију Муамера Зукорлића, као и да нападне полицијску станицу у Новом Пазару.

Поред вође групе Рамовића, који је добио највећу казну од 13 година, десеторица оптужених који су проглашени кривим за учешће у организацији чији је циљ био да терористичким акцијама изазове страх код грађана, осуђени су на затворске казне.

Сенад Рамовић тврдио је на суду да је оптужница заснована на мржњи према исламу и муслиманима и да изгледа као да су је писали „Буш или агент ЦИА муфтија Муамер Зукорлић”.

Првооптужени је изјавио да ни он, ни остали оптужени нису вехабије, што за њих представља погрдан назив, већ су правоверни муслимани, следбеници такозваног ехлисунета. Покрет вехабија, како је рекао, не постоји.

„Ми смо жртве тероризма муфтије Зукорлића, нисмо ми терористи. Ми нисмо против исламске заједнице, ми смо исламска заједница”, рекао је Рамовић.

Ова група је ухапшена у априлу 2007. на планини Нинаји, када је убијен њихов вођа Исмаил Прентић.

Већина оптужених носила је дуге браде и кратке панталоне. Тражили су одобрење од суда да у судници носе беле капе, да не морају да устану приликом уласка и изласка судског већа, јер им вера забрањује да било коме устану, као и да се судски процес прекида у 12 и 14.30 часова ради њихове молитве. Суд је овим захтевима удовољио.