Српска полиција је у сарадњи са колегама из Швајцарске нашла у Београду две слике славног шпанског сликара, уља на платну „Глава коња” (1962), димензија 73 са 60 центиметара и „Чаша и бокал” (1944) димензија 27,2 са 35,2 центиметра, украдене са изложбе у граду Фефикону, у близини Цириха, у фебруару 2008. године, потврдио је јуче Милорад Вељовић,директор полиције. Слике вредне више милиона швајцарских франака, Швајцарској је позајмио музеј Шпренгел из немачког града Хановер. Швајцарски медији су почетком октобра пренели да се украдене слике налазе у Србији.

– У заједничкој акцији Министарства унутрашњих послова и швајцарске полиције слике супронађене. У току је утврђивања ко их је донео у Србију, када се то догодило и где су биле сакривене – рекао је Вељовић.

„Ча­ша и бо­кал” (1944)

Он међутим није прецизирао где су слике нађене, а како сазнајемо, за сада, у овој полицијској акцији која још траје, није нико ухапшен.

– Интензивно радимо на откривању и хапшењу починилаца, тако да у овом тренутку не можемо да изнесемо више детаља – рекао је Вељовић за наш лист.

Швајцарска телевизија пренела је 7. октобра ове године изјаву тужиоца кантона Свиц, Шарла Феслера, да се два платна у уљу налазе на сигурној локацији и да је Швајцарска поднела захтев Србији да слике буду враћене. Српска полиција је после добијених информација из Швајцарске започела истрагу, која је довела до јучерашњег наласка слика.

Почетком августа ове године, у Земуну је, приликом хапшења Ж. Е. (40), нађено осам уметничких дела, међу којима је било и уље на дрвету „Распеће Исусово”, димензија 53,50 са 36 центиметара, вредно око два милиона евра, али не и Пикасова дела.

„Гла­ва ко­ња” (1962)

Крађе Пикасових уметничких остварења дешавају се релативно често. Више од 400 његових слика, цртежа и скулптура од керамике воде се као нестали.

„Политика” је контактирала Шпренгел музеј у Хановеру, који је власник првог поменутог дела, док је друго позајмица Фондације колекције Бернарда Шпренгела. Слике из колекције, а реч је о једној од највећих европских музејских колекција радова овог великог шпанског сликара, заједно са поменута два дела, како нам је потврдила Изабел Шварц из службе за односе на јавношћу музеја, представљају јасне показатеље центара којима је Пикасо гравитирао у свом раду. Иако су информације које смо о њима добили штуре, према речима наше саговорнице може се рећи да је слика „Чаша и бокал” заправо „добар пример његовог апстрактног приказа мртве природе из касних четрдесетих”. Како додаје, у радовима у каснијој фази, којој припада „Глава коња”, Пикасо се иначе ретко бавио предметима као појединачним, већ је испитивао пикторалне концепте у мноштву тематских варијација.