Више од две трећине српског судства чине жене – од 2.400 судија у Србији, 1.700 су жене, а 700 мушкарци.Бројчана превласт жена најизраженија је у Првом и Другом основном суду у Београду и Основном суду у Новом Саду, где је чак мање од једне петине мушкараца. Од сто судија Основног суда у Новом Саду, само 19 су мушкарци, а од 192 судија Првог основног суда у Београду само 34.

У већини судова заступљеност мушких делилаца правде креће се од једне трећине до једне петине, али има и изузетака. Од 40 судија Привредног суда у Београду 37 су жене, а само три мушкарци, чак ни целих десет одсто. Од 107 судија Прекршајног суда у Београду само 14 су мушкарци.

У Апелационом суду у Београду мање од четвртине судија су мушкарци (19 од 82), а у Врховном касационом суду нешто мање од трећине (7 од 24).

Прекршајни судови у Аранђеловцу, Трстенику, Рашки, Сјеници и Косовској Митровици, као и Привредни суд у Сремској Митровици су „чисто” женски судови. Само по један мушки делилац правде ради у основним судовима у Кикинди и Неготину, у Прекршајном суду у Крагујевцу, у вишим судовима у Сомбору и Краљеву, као и у неколико привредних и прекршајних судова.

Мушкарци су у већини само у Новом Пазару, вишим судовима у Нишу и Прокупљу, Привредном суду у Лесковцу, као и у прекршајним судовима у Кикинди, Лесковцу и Пријепољу. Мали је број судова у којима је једнак број судија оба пола, па чак изненађују подаци да је у Основном суду у Врању 19 мушкараца и 19 жена, а у Основном суду у Лесковцу 16 мушкараца и 16 жена.

Жене су у већини и на кључним функцијама у правосуђу. На челу Високог савета судства и Врховног касационог суда је Ната Месаровић, председница Уставног суда Србије је Боса Ненадић, вршилац функције председника Апелационог суда у Београду је Радмила Драгичевић-Дичић, а Апелационог суда у Крагујевцу Весна Петровић. На челу Управног суда је Слађана Бојовић. Иако припада извршној власти, треба рећи да је Снежана Маловић прва жена министар правде у Влади Србије.

Највећи суд у Србији – Први основни суд у Београду – има 158 жена и 34 мушкарца на судијским местима, а вршилац функције председника је Тања Шобат. На челу Другог основног суда у Београду је Љиљана Бркић.

Ипак, на нивоу целе Србије оба пола подједнако деле функције председника судова.И на челу српског тужилаштва је жена, Загорка Доловац. Међутим, већина јавних тужилаца су мушкарци, али је међу заменицима више жена. Полна структура у појединим тужилаштвима није типична јер су негде у потпуној већини мушкарци. Тако су посебна одељења за организовани криминал и ратне злочине „чисто” мушка и њима руководе Миљко Радисављевић и Владимир Вукчевић. У апелационим тужилаштвима међу заменицима преовлађују мушкарци, а у вишим и основним тужилаштвима жене.

Узрок за бројчану превласт жена треба тражити још у амбијенту с почетка деведесетих година (прошлог века) када су многи мушкарци напуштали правосуђе и одлазили у адвокатуру. Судијске плате су биле врло скромне, нарочито у време инфлације, па су мушкарци с положеним правосудним испитом тражили финансијски сигурније послове, док је женама било можда важније радно место у струци. Али, то није једини узрок.

Упућени кажу да су жене много истрајније, упорније и одговорније у судијском послу, као и у животу. Извођење доказа, утврђивање истине и доношење одлука више им „лежи” од кривичног гоњења, које је тужилачки посао, али и од адвокатуре. Осим тога, показало се да су отпорније на разне врсте притисака. То никако на значи да мушкарци међу судијама нису часни, стручни и способни. Једина мана им је што их је мало.

Високи савет судства и Државно веће тужилаца најавили су нове конкурсе за непопуњена места, али то неће променити однос „снага” нити ће полна припадност имати утицај на избор и неизбор.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Пребројавање

Прецизан резултат ручног пребројавања имена, на списковима изабраних на сталну функцију и на трогодишњи мандат, јесте да је именовано укупно 2.399 судија, од којих су 1.703 жене и 696 мушкарци. С обзиром на могућност незнатне грешке у бројању, заокружили смо цифре на 2.400, 1.700 и 700. Лакше се памти.

-----------------------------------------------------------

Незгодна терминологија

Жене судије никада нису инсистирале на поштовању родне равноправности приликом ословљавања. Судија је именица и женског и мушког рода. Грађани их, међутим, често ословљавају са „госпођо судија” и „судијнице”.

Мало је другачија ситуација са женама тужиоцима јер их колеге у шали зову „тужиље”. Заједнички бирократски назив за све судије и тужиоце – „носиоци правосудних функција” често је у судским канцеларијама превођен на женски род, па су жене у шали називане „носиље правосудних функција”.