Не­ће ви­ше би­ти до­вољ­ни Прав­ни фа­кул­тет, рад­но ис­ку­ство и пра­во­суд­ни ис­пит да би не­ко по­стао су­ди­ја или ту­жи­лац. Мо­ра­ће да упи­ше и Пра­во­суд­ну ака­де­ми­ју и за­вр­ши по­чет­ну обу­ку ко­ја тра­је две го­ди­не. Пр­ва ге­не­ра­ци­ја бу­ду­ћих су­ди­ја и јав­них ту­жи­ла­ца би­ће упи­са­на у ок­то­бру ове го­ди­не, да би кра­јем 2012. до­би­ли уве­ре­ња ко­је ће им би­ти нај­бо­ља пре­по­ру­ка заиз­бор на су­диј­ска и ту­жи­лач­ка ме­ста.

Шта ће за срп­ско пра­во­су­ђе и бу­ду­ће прав­ни­ке зна­чи­ти Пра­во­суд­на ака­де­ми­ја, пи­та­ли смо Бру­на Ве­ка­ри­ћа, за­ме­ни­ка ту­жи­о­ца за рат­не зло­чи­не, ко­ји је не­дав­но име­но­ван за пред­сед­ни­ка Управ­ног од­бо­ра Пра­во­суд­не ака­де­ми­је.

– Пр­ви и су­штин­ски циљ осни­ва­ња Пра­во­суд­не ака­де­ми­је је­сте де­по­ли­ти­за­ци­ја пра­во­су­ђа. Ти­ме ће ути­цај би­ло ко­је вла­сти на из­бор су­ди­ја и ту­жи­ла­ца у бу­дућ­но­сти би­ти пот­пу­но не­мо­гућ. По­чев­ши од 2012. го­ди­не, ап­со­лут­ну пред­ност при­ли­ком из­бо­ра на су­диј­ска ме­ста, има­ће кан­ди­да­ти са за­вр­ше­ном по­чет­ном обу­ком на Пра­во­суд­ној ака­де­ми­ји. Они нај­пре по­ла­жу при­јем­ни ис­пит и тест лич­но­сти, а по­сле две го­ди­не сти­чу уве­ре­ње о за­вр­ше­ној по­чет­ној обу­ци – ка­же Бру­но Ве­ка­рић.

Број по­ла­зни­ка Пра­во­суд­не ака­де­ми­је за­ви­си­ће од про­це­не Ви­со­ког са­ве­та суд­ства и Др­жав­ног ве­ћа ту­жи­ла­ца о бро­ју сло­бод­них су­диј­ских и ту­жи­лач­ких ме­ста у го­ди­ни ка­да та ге­не­ра­ци­ја за­вр­ша­ва по­чет­ну обу­ку.

– Оче­ку­јем да ће у пр­вој ге­не­ра­ци­ји би­ти упи­са­но 20 кан­ди­да­та и они ће по­сле две го­ди­не нај­ве­ро­ват­ни­је би­ти иза­бра­ни за су­ди­је и за­ме­ни­ке ту­жи­ла­ца – ка­же Бру­но Ве­ка­рић.

Пи­та­мо да ли је то ипак пре­ви­ше, по­сле за­вр­шет­ка Прав­ног фа­кул­те­та, ра­да у стру­ци и ве­о­ма те­шког пра­во­суд­ног ис­пи­та, ко­ји се по­ла­же пред др­жав­ном ко­ми­си­јом, бу­ду­ћи да мно­ги су­диј­ски и ту­жи­лач­ки по­моћ­ни­ци и при­прав­ни­ци, ко­ји су све то већ за­вр­ши­ли, го­ди­на­ма ра­де у пра­во­су­ђу, сти­чу ве­шти­не и уса­вр­ша­ва­ју зна­ња ко­ја су им нео­п­ход­на за су­диј­ску и ту­жи­лач­ку ду­жност.

– Пра­во­суд­на ака­де­ми­ја за свр­ше­не прав­ни­ке ни­је наш изум. По­ре­ди­ли смо европ­ска ис­ку­ства и ви­де­ли смо да се из­у­зет­но до­бро по­ка­за­ла прак­са да бу­ду­ће су­ди­је и ту­жи­о­ци про­ла­зе струч­но уса­вр­ша­ва­ње кроз пра­во­суд­не ака­де­ми­је. Они ће ма­ње бо­ра­ви­ти на пре­да­ва­њи­ма у згра­ди Пра­во­суд­не ака­де­ми­је у Ка­ра­ђор­ђе­вој ули­ци, а мно­ги ви­ше ће про­ве­сти у су­до­ви­ма и ту­жи­ла­штви­ма. Сва­ки по­ла­зник има­ће свог мен­то­ра, а пре­да­ва­чи су љу­ди из са­мог вр­ха пра­во­су­ђа, углед­не су­ди­је и ту­жи­о­ци. Пред­ло­жи­ћу Про­грам­ском са­ве­ту Ака­де­ми­је да ме­ђу пре­да­ва­чи­ма бу­ду пен­зи­о­ни­са­не су­ди­је и ту­жи­о­ци, ко­је има­ју дра­го­це­но ис­ку­ство, као и они ко­ји ни­су иза­бра­ни јер би ове го­ди­не ис­пу­ни­ли услов за пен­зи­ју – ка­же Бру­но Ве­ка­рић.

Ака­де­ми­ја већ има Ко­ми­си­ју за при­јем­ни ис­пит и Про­грам­ски са­вет. Чла­но­ви ових те­ла су углед­не су­ди­је, ту­жи­о­ци и пред­став­ни­ци стру­ков­них удру­же­ња. Уско­ро тре­ба да бу­де иза­бран и ди­рек­тор Ака­де­ми­је, а вр­ши­лац ду­жно­сти је Не­над Ву­јић, до­са­да­шњи ди­рек­тор Пра­во­суд­ног цен­тра.

– За рад Пра­во­суд­не ака­де­ми­је из­у­зет­но је ва­жна са­рад­ња са Ви­со­ким са­ве­том суд­ства и Др­жав­ним ве­ћем ту­жи­ла­ца, али и до­бра ко­му­ни­ка­ци­ја са стру­ков­ним удру­же­њи­ма, а то су Дру­штво су­ди­ја, Удру­же­ње ту­жи­ла­ца и Удру­же­ње су­ди­ја за пре­кр­ша­је, ко­ји шти­те ин­те­ре­се сво­јих чла­но­ва – ка­же Ве­ка­рић.

Кан­ди­да­ти ко­ји бу­ду упи­са­ли по­чет­ну обу­ку на Пра­во­суд­ној ака­де­ми­ји, за­пра­во ни­су сту­ден­ти. Они за­сни­ва­ју рад­ни од­нос на од­ре­ђе­но вре­ме у Ака­де­ми­ји и при­ма­ће пла­ту у ви­си­ни 70 од­сто основ­не пла­те су­ди­је основ­ног су­да. Та­кав ста­тус тра­ја­ће 30 ме­се­ци, по­чев од 1. ок­то­бра у го­ди­ни у ко­јој су при­мље­ни као ко­ри­сни­ци по­чет­не обу­ке. Прак­тич­ну обу­ку има­ће у су­ду и ту­жи­ла­штву у ме­сту где има­ју пре­би­ва­ли­ште или бо­ра­ви­ште.

„По за­вр­ше­ној обу­ци ко­ри­сник је ду­жан да кон­ку­ри­ше на ме­ста су­ди­је пре­кр­шај­ног су­да или основ­ног су­да, од­но­сно за­ме­ни­ка основ­ног јав­ног ту­жи­о­ца”, пи­ше у За­ко­ну о Пра­во­суд­ној ака­де­ми­ји, ко­ји је до­нет у де­цем­бру про­шле го­ди­не.

– Тај за­кон је био ве­ли­ки ре­форм­ски ко­рак и пут ка оства­ри­ва­њу истин­ске не­за­ви­сно­сти пра­во­су­ђа. Европ­ска ко­ми­си­ја, ОЕБС и дру­ги ме­ђу­на­род­ни парт­не­ри по­др­жа­ва­ју рад Пра­во­суд­не ака­де­ми­је и са њи­ма има­мо стал­ну са­рад­њу – ка­же Бру­но Ве­ка­рић.

За су­ди­је и ту­жи­о­ци ко­ји су већ иза­бра­ни, Ака­де­ми­ја има про­грам стал­не обу­ке. Пред­ви­ђен је и по­се­бан про­грам обу­ке су­диј­ских и ту­жи­лач­ких по­моћ­ни­ка и при­прав­ни­ка.

– Стал­на обу­ка мо­же би­ти до­бро­вољ­на и оба­ве­зна, а то ће би­ти у слу­ча­ју про­ме­не спе­ци­ја­ли­за­ци­је, у слу­ча­ју бит­них про­ме­на про­пи­са, уво­ђе­ња но­вих тех­ни­ка ра­да, или ако је по­треб­но от­кло­ни­ти не­до­стат­ке у ра­ду. Стал­на обу­ка би­ће оба­ве­зна и за оне ко­ји се пр­ви пут би­ра­ју на су­диј­ску и ту­жи­лач­ку функ­ци­ју, а ни­су по­ха­ђа­ли про­грам по­чет­не обу­ке – об­ја­шња­ва Ве­ка­рић.

У Ср­би­ји је тре­нут­но упра­жње­но 185 су­диј­ских ме­ста. Из­бор за 81 су­ди­ју, по до­пун­ском кон­кур­су по­сле оп­штег из­бо­ра су­ди­ја, тре­ба­ло би уско­ро да бу­де за­вр­шен, а усле­ди­ће кон­курс за још 104 но­ва су­диј­ска ме­ста у про­ши­ре­ној си­сте­ма­ти­за­ци­ји. По­чет­на обу­ка на Пра­во­суд­ној ака­де­ми­ји не­ће би­ти оба­ве­зна за су­ди­је ко­је бу­ду иза­бра­не на овим кон­кур­си­ма. Ме­ђу­тим, за оне ко­ји се пр­ви пут би­ра­ју на су­диј­ску функ­ци­ју, би­ће оба­ве­зан по­се­бан про­грам стал­не обу­ке.

Алек­сан­дра Пе­тро­вић