Од нашег сталног дописника
Загреб, 21. марта – У четворособном стану у великој згради у Шеферовој улици, у загребачком насељу Равнице, недалеко великог парка Максимир, до 1990. године, мирно је живела породица пуковника ЈНА у пензији, иначе пилота, Добривоја Дробца са супругом и два сина. Затим се у кратком времену све променило и ову породицу завило у несвакидашњу трагедију. Прво је крајем 1990. преминуо отац, а идуће године и његова супруга и синови су остали сами. Шта се затим дешавало у петак у емисији „Хрватска уживо“ Хрватске телевизије испричао једини преживели члан те породице данас 50-годишњак Момир Дробац.

„Због стана у Шеферовој улици мој брат и ја смо све време добијали претње“, каже Момир и затим описује како су из Министарства одбране вршили притисак на њих да напусте тај комфорни стан на доброј локацији и пређу у још мањи у загребачкој индустријској зони на Пешћеници.

Године 1995, комисија Министарства одбране доставила је браћи Дробац захтев да се иселе јер у њега треба да се усели хрватски ратни инвалид Драго Северин, а они да се преселе у један мањи у Иванићградску улицу.

„Тај стан био је у катастрофалном стању, без грејања и паркета“, објашњава Момир и одбили су захтев. Међутим претње су се појачале и они су морали да попусте и преселе се у стан за који до данас нису добили никакав уговор. Били су потпуно без средстава за живот, а у тим тешким стресовима и условима живота брат је душевно оболео и 1999. скочио кроз прозор са 14. спрата.

Момир Дробац је остао сам, нема никаквог запослења и живи од скупљања одбачених пластичних и стаклених флаша и помоћи пријатеља. Последњих седам година нема ни струје у стану.

Борац Северин је после неког времена напустио додељени стан, јер му није одговарао, а њега је затим Министарство одбране доделило Јадранки Косор (за заслуге за оружане снаге РХ), која се управо у то време учланила у ХДЗ и нагло напредовала. Живела је до тада са сином у једнособном стану у оближњој згради у истој улици. Косорова је убрзо тај стан и откупила по веома повољној цени.

„Када сам сазнао да се у наш стан уселила Јадранка Косор назвао сам је на кућни телефон јер су ми у стану остале неке ствари. Није се јавила она него непознат мушки глас, који се представио као радник из Сабора. Косорову никад нисам срео“, каже Момир.

Гостујући у истој ТВ емисији новинар и кратко време аналитичар у Јосиповићевом кабинету Драго Пилсел је изјавио: „Момо Дробац је наша савест. Ја бих умро од срама да се зовем Јадранка Косор. Не знам како она може носити тај терет срама.“

Одмах су оштро реаговали из владиног Уреда за односе с јавношћу са саопштењем у коме се истиче да „председница Владе РХ Јадранка Косор нема никакве везе са случајем браће Дробац јер је, као што је потврдило и Државно тужилаштво, стан у коме живи стекла на законит начин“. Такође су замерили Пилселу „потпуно неутемељене конструкције, а његову тврдњу да би ’умро од срама да се зове Јадранка Косор’ сматрамо политикантским покушајем наношења штете Јадранки Косор, председници Владе РХ“.

Радоје Арсенић