Иву Пуканића, власника хрватског „Национала” и његовог сарадника Нику Фрањића, према наводима неправоснажне оптужнице Специјалног тужилаштва, убила је криминална група која се од 2002. године бави продајом наркотика, оружја и стављањем у оптицај лажног новца. Као организатор групе у оптужници је означен Сретен Јоцић, звани Јоца Амстердам, док је налогодавац ликвидације познатог хрватског новинара остао непознат.

Миљко Радисављевић, специјални тужилац изјавио је за „Политику” да је Иво Пуканић био на списку сведока у процесу против „дуванске мафије”, који се води пред судом у Италији. Иако се у оптужници помиње да је повод убиства било спречавање Пуканића да сведочи против српских криминалних група, према сазнањима нашег листа, хрватски новинар није био позван као сведок на суђењима за шверц цигарета која се воде у Србији.

Оптужница је већим делом заснована на исказу такозваног крунског сведока Томислава Марјановића, који је пред хрватским правосудним органима тврдио да је био члан ове криминалне групе. Поред Јоцића, у Београду су оптужени и Жељко Миловановић и Миленко Кузмановић, док је загребачко тужилаштво оптужило Слободана Ђуровића, званог Кардинал, браћу Роберта и Луку Матанића, Амира Мафаланија и Бојана Гудурића.

У оптужници се наводи да су браћа Матанић, Мафалани и Марјановић често боравили у Бугарској, где су се за рачун Јоцића бавили убиствима, отмицама и продајом дроге. Ђуровић је у образложењу оптужнице означен као главни „логистичар групе”. Марјановић каже да је знао да су Јоцић и Ђуровић кумови и да Јоцић не сме да напусти Србију и да дође у Бугарску.

„Једном приликом Ђуровић им је причао да су неки људи у Србији примили велики новац од Јоцића да издејствују да из Бугарске не буде изручен Холандији, али да је то пропало, па је по налогу Јоцића требало да буду ликвидирани”, наводи се у оптужници.

Сведок Марјановић, међутим, додаје да он са Јоцићем никада није контактирао, већ да је то чинио Роберт Матанић, који је и сам био ухапшен у Бугарској. Недуго после депортације из Бугарске у Хрватску, Роберт Матанић је, према сведочењу Марјановића, саопштио да „има посао који би их могао одвести у пензију” и да је реч о „ликвидацији Пукија” због „друкања у Србији”, да за тај посао треба окупити екипу и одрадити „без киксања”.

Према оптужници, у јуну 2008. године у Загреб долазе Гудурић и Миловановић, а Матанић се састаје са Ђуровићем, који је тврдио да Јоцић поручује да Пуканић ускоро долази у Србију, што треба спречити. Тада је, наводи даље тужилаштво, Ђуровић оставио 15.000 или 20.000 евра за набавку опреме за праћење, телефона и аутомобила.

По казивању Марјановића, Матанић је предлагао да се Пуканић убије снајпером, али је Миловановић тврдио да је експлозив боља опција, јер снајпер може да закаже. Задатак Мафаланија и Луке Матанића, по исказу сведока, био је да стално прате Пуканића, да утврде где се креће, кад долази на посао и где се паркира и да га ни секунду не изгубе из вида. Да су они тако и чинили произилази из података са базних станица које су, према листинзима у оптужници, забележиле истовремени боравак Пуканића и чланова групе, односно телефона који су користили, на истим местима.

Уследила је куповина скутера који је искоришћен за постављање бомбе. Скутер су, према оптужници, купили Миловановић и Роберт Матанић за 500 евра. Миловановић је, како наводи тужилаштво, био задужен и за припрему експлозива као и за даљински управљач, за који је рекао да га је „један јаран направио” и да нема шансе да „мува поред тога прође”.

Позивајући се на доказе добијене од Специјалног тужилаштва у Бањалуци, српско тужилаштво тврди да је код Миловановића у компјутеру нађена фотографија Иве Пуканића, као и сателитски снимци Загреба и улица у близини „НЦЛ медија групе”, а све то је било у фолдеру отвореном 11. јуна 2008. године.

На дан убиства, 23. октобра 2008. године, Миловановић је, према оптужници, око 12.40 часова довезао скутер на паркинг „НЦЛ медија групе” и паркирао га одмах поред Пуканићевог „лексуса”. Вештачењем је утврђено да је килограм до килограм и по ТНТ-а постављено у простор за кацигу скутера. Направа је била појачана деловима челичне арматуре ради веће убојитости. Смрт Пуканића и Фрањића била је тренутна.

Сигурносне камере забележиле су мушкарца који је са кацигом напустио лице места, а тужилаштво наводи да је то био Миловановић.

У Миловановићевом мобилном телефону, у фолдеру где се налазе фотографије, нађена је и слика једне од сигурносних камера, на којој се види особа са кацигом. Та слика, која је више пута објављивана у медијима, сачувана је под називом „Пукијев убојица”.