Uredba o obavljanju poslova bezbednosne zaštite koju obavljaju MUP, BIA, VBA i Vojna policija ne odnosi se na reizbor sudija u Srbiji. Kako je za „Politiku” objasnio Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, po toj uredbi određuju se poslovi bezbednosne zaštite, a ne obrade.

– Problemi u vezi sa uredbom posledica su ili nesporazuma u interpretaciji ili neprihvatljivo širokog tumačenja. Tom uredbom bliže se određuju poslovi bezbednosne zaštite, dakle kontraobaveštajne, fizičko-tehničke i radiološko-biološke zaštite određenih objekata i funkcionera. Po toj uredbi nosioci pravosudnih funkcija su, uz ostale, osobe koje se štite, a ne predmet obrade – kaže poverenik.

Prema njegovim rečima, to je materija koja je i inače po zakonima o BIA ili o tajnosti podataka u nadležnosti pomenutih institucija koje, na osnovu zakona i u svrhe utvrđene zakonom, pored ostalog, rade i obradu podataka nekih lica. U svakom slučaju, ističe Šabić, obradu podataka mogu da vrše samo u svrhe utvrđene zakonom, a ne i u druge. – Da bi se ti podaci mogli koristiti u druge svrhe, na primer u svrhu reizbora nosilaca pravosudnih funkcija, prema Ustavu, mora postojati izričit zakonski osnov. Bez takvog osnova obrada podataka bila bi nedopuštena – dodaje naš sagovornik.

Poverenik ukazuje da su mu podnete žalbe na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, povodom vesti da su u postupku izbora sudija obrađivani podaci o ličnosti pribavljeni od BIA.

– U razgovorima sa predsednicom Visokog saveta sudstva i ministarkom pravde dobio sam uveravanja da ti podaci nisu korišćeni. Naravno, po zakonu moji saradnici i ja imamo obavezu da izvršimo i direktan uvid u izborni materijal – kaže Šabić.

Kada je reč o ustavnosti vladine uredbe, član 42 Ustava je u pogledu obrade podataka o ličnosti nedvosmislen. On predviđa da osnov za obradu podataka mora da bude utvrđen zakonom, a ne i podzakonskim aktom. Zato bi utvrđivanje osnova za obradu podataka o ličnosti uredbom ili drugim podzakonskim propisom za BIA bilo suprotno Ustavu.

– Nezavisno od jasne ustavne odredbe, u nekim odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti stoji da se obrada podataka o ličnosti može vršiti i na osnovu podzakonskih propisa. Smatram da je reč o neustavnosti koja je, i pravno i gramatički, očigledna. S obzirom na to da neki državni organi ipak mogu da misle drukčije, početkom naredne sedmice podneću Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti pomenutih odredbi zakona – zaključuje Rodoljub Šabić.

D. Čarnić