Уредба о обављању послова безбедносне заштите коју обављају МУП, БИА, ВБА и Војна полиција не односи се на реизбор судија у Србији. Како је за „Политику” објаснио Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, по тој уредби одређују се послови безбедносне заштите, а не обраде.

– Проблеми у вези са уредбом последица су или неспоразума у интерпретацији или неприхватљиво широког тумачења. Том уредбом ближе се одређују послови безбедносне заштите, дакле контраобавештајне, физичко-техничке и радиолошко-биолошке заштите одређених објеката и функционера. По тој уредби носиоци правосудних функција су, уз остале, особе које се штите, а не предмет обраде – каже повереник.

Према његовим речима, то је материја која је и иначе по законима о БИА или о тајности података у надлежности поменутих институција које, на основу закона и у сврхе утврђене законом, поред осталог, раде и обраду података неких лица. У сваком случају, истиче Шабић, обраду података могу да врше само у сврхе утврђене законом, а не и у друге. – Да би се ти подаци могли користити у друге сврхе, на пример у сврху реизбора носилаца правосудних функција, према Уставу, мора постојати изричит законски основ. Без таквог основа обрада података била би недопуштена – додаје наш саговорник.

Повереник указује да су му поднете жалбе на основу Закона о заштити података о личности, поводом вести да су у поступку избора судија обрађивани подаци о личности прибављени од БИА.

– У разговорима са председницом Високог савета судства и министарком правде добио сам уверавања да ти подаци нису коришћени. Наравно, по закону моји сарадници и ја имамо обавезу да извршимо и директан увид у изборни материјал – каже Шабић.

Када је реч о уставности владине уредбе, члан 42 Устава је у погледу обраде података о личности недвосмислен. Он предвиђа да основ за обраду података мора да буде утврђен законом, а не и подзаконским актом. Зато би утврђивање основа за обраду података о личности уредбом или другим подзаконским прописом за БИА било супротно Уставу.

– Независно од јасне уставне одредбе, у неким одредбама Закона о заштити података о личности стоји да се обрада података о личности може вршити и на основу подзаконских прописа. Сматрам да је реч о неуставности која је, и правно и граматички, очигледна. С обзиром на то да неки државни органи ипак могу да мисле друкчије, почетком наредне седмице поднећу Уставном суду Србије предлог за оцену уставности поменутих одредби закона – закључује Родољуб Шабић.

Д. Чарнић