Нови Сад – Четири метра високи зидови на Татарском брду, ексклузивној локацији на сремској страни Новог Сада, скривали су од јавности огромно богатство Дарка Шарића, кога српско правосуђе сумњичи за организовану трговину. Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду, њему је у овом насељу привремено одузето 15 катастарских парцела укупне површине од 1,8 хектара са објектима.

Међу одузетим објектима су кућа у Улици Ивана Франка број 11 од 400 квадрата са базеном и гаражом, вила у броју 15 од 927 квадрата и кућа на броју 10 која је служила за обезбеђење и послугу. У истој улици, у броју 8, Шарић је почео изградњу још једне, четврте куће, испред које се однедавно, такође, налази паркирани полицијски аутомобил.

Само плац на левој страни улице, на којем се налазе кућа са базеном и вила, дугачак је стотину, а широк тридесетак метара. Поред зидова обезбеђују га бројне камере видео надзора и алармни уређаји повезани са центром за надзор у кући преко пута, коју су користили телохранитељи. Када је представник Дирекције за управљање одузетом имовином откључао масивна гвоздена врата, изнад којих су још висили новогодишњи украси, указало се беспрекорно сређено двориште са комплетно опремљеном, наткривеном летњом баштом и игралиштем за баскет са специјалном подлогом.

Кућу од 400 квадрата (подрум, приземље, спрат и поткровље) највероватније је користио Шарић са породицом. Лево од улазних врата налази се његова радна соба, опремљена стилским намештајем у тамнозеленој кожи, из које се може директно изаћи у гаражу. Десно је, рекло би се, гостинска соба са још нераспакованим мобилијаром, а напред пространи салон са камином на којем су Шарићеве фотографије са ћеркама. Зидове салона красе две „метарске” слике са историјским и ренесансним мотивима, али без потписа уметника. У соби је још плазма телевизор – заиста мега димензија.

Свака соба у кући, почев од дечје, има посебан ТВ пријемник и купатило са џакузијем. Шарићевом спаваћом собом, која је на првом спрату, доминира огругли кревет, изнад кога се уздижу четири масивна дрвена стуба у коринтском стилу, а из ње се може сићи посебним степеништем у теретану опремљену најсавременијим справама за вежбање, са електронским подешавањем. Поред теретане налазе се свлачионица, купатило и сауна, а кроз балконска врата излази се у двориште, одмах на базен димензија петнаест са пет метара.

У тоалетима су стандардни производи широке потрошње. За избор пића то се не би могло рећи, судећи по дванаест година старом „чивасу” и гомили других ексклузивних боца у њиховом бифеу. Шарић, или неко његов, користио је протеинска средства за билдовање, а уживали су и у тестенинама строго италијанског порекла.

Кућа, такође, има и вински подрум, који је празан, а у суседној просторији налазе се два балона од 20 и 10 литара са ракијом. У подрумском делу још су котларница, перионица са четири машине и простор за пеглање.

Вила од 927 квадрата у броју 15 служила је за забаву. У пространом приземљу налази се дворана са подијумом за музику и игру. Исте спратности као и кућа у броју 11 поседује лифт и већи број спаваћих соба за госте. Зелена чоја на покерском столу у поткровљу виле, вероватно је сведок партија које су се играле у десетине хиљада евра, а ту су још професионални сто за билијар, сто за тенис, два електронска пикада и два флипер апарата. Ручице на флиперима су веома израубоване, што говори да су Шарићеви гости често уживали у овом виду забаве.

Трећа кућа, у којој се налазило обезбеђење, има око 250 квадрата. И ово је нов објекат: полицајци са којима смо разговарали кажу да су све Шарићеве зграде подигнуте експресно, пре највише две године. Из боксова у дворишту допире лавеж два пса, који су остали ту и после Шарићевог бекства. Реч је о реткој раси, неко тврди да су мастифи, други да су то канадске доге укрштене са питовима, чија је вредност наводно око 5.000 евра. Ове псе храни човек који у двориште улази кроз врата са доње стране, која воде према парку Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици.

Мирољуб Мијушковић

----------------------------------------------------------------------

Читао о мафији

На столу Шарићеве гостинске собе стоји књига Вилијема Болзана и Џорџа Капроција „Мафија – првих сто година”, а у спаваћој „Поља моћи” Дипака Чопре и „Латински цитати” у избору Албина Вилхара.

У библиотеци радне собе су луксузно издање Библије (кожа и дрвени сталак), сабрана дела Иве Андрића, „Српске војводе” у издању БИГЗ-а, „За част отаџбине” Антонија Ђурића, „Велика обмана” Драгана Влаховића и Славољуба Качаревића, „Анђели и демони” Дена Брауна, „Правила ћутања” Момира Булатовића...