У Хашком трибуналу у току су два судска поступка против Хрвата за злочине на просторима бивше Југославије. Генерали Анте Готовина, Иван Чермак и Младен Макрач одговарају због недела почињених у акцији „Олуја” 1995. године, док се Јадранку Прлићу и још петорици босанских Хрвата суди због убистава и прогона муслимана у западној и централној Босни 1992. године. У оба процеса у току је извођење доказа одбране.

Према наводима оптужнице, Хрватска је од августа до новембра 2005. године извела војну офанзиву познату као операција „Олуја”, с циљем враћања регије Крајина. У оптужници се наводи да су Анте Готовина, Иван Чермак, Младен Маркач и други, укључујући председника Фрању Туђмана, учествовали у удруженом злочиначком подухвату, чији је заједнички циљ био трајно уклањање српског становништва са тог подручја.

Анте Готовина, заповедник Оперативне зоне Сплит Хрватске војске био је врховни командант. Иван Чермак именован је за заповедника зборног места Книн, а наступао је и као представник Владе Републике Хрватске у контактима с члановима међународне заједнице. Младен Маркач био је помоћник министра унутрашњих послова и командант Специјалне полиције МУП Хрватске. Њих тројица се терете за прогоне на политичкој, расној и верској основи, депортацију и нечовечно поступање, односно злочине против човечности.

Чермак и Маркач, који се од краја 2004. године бране са слободе и по потреби присуствују седницама трибунала, изјаснили су се да нису криви за оптужбе тужилаштва. Анте Готовина, коме се приписује одговорност за смрт 150 људи, после вишегодишњег скривања, ухапшен је у децембру 2005. године на Канарским острвима. Пред судијама трибунала одбацио је кривицу за злочине почињене у акцији „Олуја”. Истовремено, хиљаде људи окупило се у Сплиту како би исказали подршку генералу Готовини. Део јавности називао је Готовину националним херојем који је помогао отцепљењу Хрватске од бивше Југославије.

Суђење је почело у фебруару 2008. године, а годину дана касније оптужба је завршила са извођењем доказа.

Током прошле седмице у трибуналу је одржана ванредна расправа поводом акције хрватске полиције у којој су од Готовиних адвоката заплењени некакви документи и компјутери. Веће је издало хитан налог да се одмах обустави преглед одузетих докумената и предмета. Властима је наложено да те предмете запечате и задрже у свом поседу.

Како се чуло на седници, главни мотив налога за привремено стављање заплењеног материјала под печат хрватских власти је могућност да би у њему могло да буде докумената који су заштићени такозваном привилегијом поверљивости између оптужених и њихових бранилаца.

За злочине у акцијама такозване Херцег Босне, хрватске заједнице која се 1993. године прогласила за републику, оптужница терети Јадранка Прлића, Бруна Стојића, Слободана Праљка, Миливоја Петковића, Валентина Ћорића и Берислава Пушића.

У оптужници се наводи да је више особа учествовало у удруженом злочиначком подухвату етничког чишћења босанских муслимана и других нехрвата који су живели на територији Херцег Босне, а међу њима и покојни Фрањо Туђман, тадашњи председник Републике Хрватске, као и такође покојни Гојко Шушак, тадашњи министар обране, Јанко Бобетко, бивши високи генерал у Војсци Републике Хрватске и Мате Бобан, председник Херцег Босне.

У оптужници се наводи да су они спроводили кампању напада и етничког чишћења у општинама Прозор, Горњи Вакуф, Јабланица, Мостар, Љубушки, Столац, Чапљина и Вареш. Та кампања укључује злочине који су, како је наведено, почињени у селима Совићи и Дољани, логорима Хелиодром и Војно и окружним војним затворима Дретељ и Габела.

У оптужници се наводи да је Прлић био одговоран за владу Херцег Босне, познату као Хрватско веће одбране. Стојић је имао контролу над затворима. Сва шесторица терете се за убиства, сексуално злостављање, прогоне на расној и верској основи, присилне депортације, противправни физички рад и терорисање цивила.

Суђење је почело 2006. године, а у јануару прошле године оптужба је завршила са извођењем доказа. Сва шесторица босанских Хрвата изјаснили су се да нису криви по оптужници хашких тужитеља.