Шест милиона судских предмета

Сви судови у Србији имали су прошле године шест милиона предмета у раду, а од тога је решено 44,26 одсто, речено је јуче на конференцији за новинаре у Врховном касационом суду.

Најоптерећенији су Апелациони суд у Београду, као и Виши суд у главном граду, који имају и најбоље резултате рада, али и најсложеније предмете из области организованог криминала и ратних злочина, казала је Ната Месаровић, председница Врховног касационог суда и Високог савета судства.

– Судови су у 2011. години радили много боље него у 2010, али се показало да су и даље неједнако оптерећени предметима, због чега и грађани не могу једнако остваривати своја права пред судовима – рекла је Ната Месаровић.

Резултати показују да се оправданост постојања неких судских јединица доводи у сумњу, па ће Високи савет судства поднети Министарству правде иницијативу за промену Закона о надлежностима и седиштима судова.

– Очекујем да већ од ове године судије буду мање оптерећене приливом предмета и да ће се три године од почетка реформе показати да су остварени циљеви националне стратегије реформе правосуђа – казала је Ната Месаровић.

Она је нагласила да би неки судови могли да раде боље. Међу најуспешнијима су сви београдски судови, затим Апелациони суд у Новом Саду, виши судови у Крагујевцу, Новом Саду, Панчеву и Лесковцу, основни судови у Пожеги, Пријепољу и Ужицу, Управни суд, Виши прекршајни суд, као и прекршајни судови у Бечеју, Шапцу и Крагујевцу. Најмање решених предмета има у судовима у Косовској Митровици, Пироту, Неготину и Прокупљу, али ови судови имају и најмањи прилив.

– Извршења су и даље највећи проблем у основним судовима – рекла је Ната Месаровић.

Сви основни судови у Србији примили су прошле године нових 1.219.959 предмета, а укупно су имали у раду чак 4.283.192 предмета. Прекршајни судови имају одличне резултате, а имали су у раду укупно 1.108.990 предмета.

Упитана када ће бити изабрани председници свих судова у Србији, Ната Месаровић је рекла да су у ВСС-у обављени разговори са кандидатима за више и привредне судове и да су у току разговори за председнике основних судова.

– Ми ћемо на основу разговора направити за скупштину предлог кандидата за председнике судова. Наш предлог ће отићи сигурно пре избора – казала је председница ВСС-а.

Упитана који ће трошкови рада правосуђа бити намирени из правосудног буџета, који је од 15. марта прешао у руке Високог савета судства, Ната Месаровић је рекла да ће, поред судија, и вештаци, поротници и адвокати ангажовани по службеној дужности бити исплаћивани из овог буџета, али само од 1. јануара ове године. Она је додала да су представници синдиката запослених у правосуђу сами тражили да радници судске администрације остану на државном буџету.

А. Петровић

-----------------------------------------------------------

Мора се утврдити који судови греше

Велике разлике у казнама које изричу првостепени и апелациони судови поводом насиља навијача морају се решити уједначавањем праксе судова. Коментаришући преполовљене казне осуђенима у случајевима „Татон” и „Хрватин”, Ната Месаровић је рекла да „казна није одмазда, али не смемо дозволити у Србији ескалацију насиља на спортским приредбама”.

– Због велике разлике у изреченим казнама, мора се утврдити који судови греше, првостепени или апелациони, јер се на исто чињенично стање у предмету изричу тако драстично различите казне. Уједначавањем праксе биће превазиђене разлике – рекла је Ната Месаровић.