Хроника

Шифре за тајне полицијске акције

За разлику од западноевропских земаља у којима се имена акција шифрују компјутерски, српска полиција користи логику акције коју води

„Певац”, „Шетач”, „Балкански ратник” и „Краба” нису називи видео игрица, већ полицијских акција усмерених на сузбијање различитих облика организованог криминала. То су својеврсне шифре, такозвани полицијски жаргон, којег инспектори користе приликом комуникације у свакодневном раду на одређеном случају. Ове шифре не бирају се случајно. За разлику од западноевропских земаља у којима се имена акција шифрују компјутерски, српска полиција користи специфичности акције коју води.

Акција актуелна од маја прошле године, усмерена на сузбијање дечје порнографије, названа је „Армагедон”. Армагедон је име велике епске битке добра и зла, односно бога и ђавола. Српска полиција је до сада ухапсила више око 60 осумњичених за дечју порнографију. Међу њима су се нашле особе различите доби и друштвених и образовних профила – адвокати, новинари, свештеници, лекари, физички радници...

Иако звучи као једна од ратничких „плеј стејшн” забава за најмлађе, „Балкански ратник” је заправо шифра за једну од најопсежнијих акција полиције у борби против трговине наркотицима од Јужне Америке до Балкана. Почела је 2009. године, када је у Атлантском океану заплењено 2,17 килограма кокаина, на око 25 километара од Монтевидеа, у уругвајској луци Санта Луција. Ухапшен је велики број осумњичених широм Балкана, а главни осумњичени Дарко Шарић, још је у бекству.

Због изузетне затворености организоване криминалне нарко-групе и лојалности њених припадника, који су ухапшени почетком октобра ове године, полицијска акција њиховог разоткривања названа је „Гето”. Београдска криминалистичка полиција је у овој акцији запленила велику количину наркотика и ухапсила 19 чланова једне од најјачих нарко-група у Србији, која је „растурала” хероин по Србији. На челу ове групе био је осумњичени Новопазарац Хикмет Хајровић, док је за дистрибуцију дроге у Београду био задужен осумњичени Далибор Ристић звани Дача.

„Краба” је име за морску животињу, врсту рака. Рак је назив за опаку болест. Управо је ова болест била синоним за полицијску акцију хапшења, започету у јулу прошле године. Због сумње на корупцију приликом набавке цитостатика ухапшени су осумњичени Ненад Боројевић, директор Института за онкологију, Зоран Бекић, начелник Одељења педијатријске онкологије, Ивана Поповић, директорка апотеке у Институту и Зоран Томашевић, помоћник директора за здравствену делатност института. Поред њих ухапшени су и представници фармацеутских компанија – „Рош”, „Фармасвис”, „Астра зенека”.

Иако би више пристајао реклами за индустријску машину, назив „Машина соја вита” заправо је шифра полицијске акције, у којој је крајем јула ове године ухапшено десет особа и заплењено око 170 килограма кокаина. Криминална група, коју су чинили чланови из Србије, Македоније и Хрватске шверцовала је кокаин из Боливије прекоокеанским бродовима, преко Грчке и Македоније у Србију и западну Европу. По налогу осумњиченог организатора Дарка С. из Бијелог Поља, дрога је била сакривена у деловима машине за млевење соје и цеђење уља, чији је увозник била македонска фирма.

„Нива” је име теренског возила „лада нива”, спорог али поузданог, које увек стигне где крене, али и полицијске акције разоткривања групе кријумчара кокаина из Јужне Америке у којој је, у неколико наврата од 2008. године ухапшено око 120 особа и заплењена тона и 296 килограма кокаина. Инспектори су у тренутку покретања ове акције возили „ладу ниву”, а одлике овог возила одговарале су и карактеристикама случаја на којем је рађено. Било је потребно стрпљиво прикупљати доказе све до откривања и хапшења организатора трговине дрогом.

Када су крајем марта 2008. године, због злоупотреба у компанији „Агрожив”, живинарском прехрамбеном гиганту започела хапшења, акција је симболично названа „Певац”. У овој полицијској акцији ухапшено је на десетине осумњичених, а држава је малверзацијама оштећена за више десетина милиона евра.

Српска полиција је у јуну прошле године на разоткривању две групе „перача новца” први пут искористила прикривене иследнике – тајне агенте, по којима је и акција добила назив „Шетач”. Они су регистровали предузећа и склапали симуловане правне послове са осумњиченима. На тај начин прикупљени су непосредни докази о противзаконитим радњама организатора и чланова ових криминалних група, као и власника око 500 предузећа, који су у циљу избегавања пореских обавеза новац уплаћивали на рачун предузећа које је основала полиција.

Свакако најпознатије и једне од првих полицијских акција за чија је имена јавност сазнала су „Сабља” и „Мрежа”. Прва је покренута после убиства премијера др Зорана Ђинђића, а друга у циљу разоткривања канала кријумчарења цигарета током деведесетих година прошлог века.

Данијела Вукосављевић

објављено: 15.01.2012

Последњи коментари

N C | 15/01/2012 10:08

Sve bi bilo u redu,da se izgleda u ovim akcijama ne koriste maloletni dileri,kao mamci,a koji na kraju gube glavu.

besmislen clanak | 15/01/2012 14:14

Ime ovakvih operacija se daje arbitrarno, nema nikakve veze ni sa cim, niti na bilo koji nacin kaze nesto o operaciji.

kilavi sreta | 17/01/2012 04:50

Iako tako inteligentno i profesionalno biraju imena akcija, sto je za svaku pohvalu, mozda ipak da se malo vise bave suzbijanjem kriminala, to im nesto ne ide u zadnjih...20-25 godina. Mislim ide im ali uglavnom suradnja s krimi miljeom.