Хроника

Случај „Пуканић” у Загребу завршен, у Београду још далеко од пресуде

Суд у Хрватској пресудио за тачно девет месеци, док у Србији тек треба да буду саслушани кључни сведоци, и крај се ни не назире

Сретен Јоцић у судници Фото Фонет

Томислав Марјановић, крунски сведок у случају убиства хрватског новинара Иве Пуканића власника „Национала” и његовог сарадника Нике Франића, требало би да сведочи видео линком у наставку процеса који се води пред Специјалним судом у Београду. На списку сведока у оптужници набројана су 22 имена, којима треба додати још седам особа које ће сведочити са заштићеним идентитетом. Треба очекивати да ће адвокати одбране предлагати своје сведоке, тако да листа оних који ће бити саслушани може бити и дужа.

И док је Жупанијски суд у Загребу, после непуних девет месеци суђења, изрекао првостепену пресуду у случају „Пуканић”, крај процеса у Београду још се не назире.

За убиство познатог хрватског новинара и његовог пријатеља оптужено је осам особа. Петорици се судило у Загребу, а против тројице поступак још траје у београдском суду.

На оптуженичкој клупи београдског Специјалног суда седи Сретен Јоцић, звани Јоца Амстердам, човек који је означен као организатор овог злочина и читаве злочиначке групе, као и Жељко Миловановић и Миленко Кузмановић. Њих тројица имају држављанство Србије због чега нису могли да буду изручени Хрватској. То је био и разлог да се за убиство Пуканића и Франића паралелно спроводи истрага у две државе, а затим и суди у Загребу и у Београду.

Пред већем судије Иване Кршул  Жупанијског суда у Загребу суђење је почело 4. фебруара. Тада су Роберт Матанић. Лука Матанић, Амир Мафалани и Слободан Ђуровић одбацили кривицу. После 20 дана, Хрватској је изручен Бојан Гудурић, који има српско држављанство, али се предао полицији у БиХ. Иако је изручење тражила и Србија, босанске власти одлучиле су да Гудурића изруче Хрватској.

Загребачки суд приоритетно је водио процес за убиство Пуканића и Франића уз незапамћене мере безбедности. Саслушани су заштићени сведоци, крунски сведок Марјановић, као и остали сведоци. На суђењу су прегледани снимци, преслушани разговори као и СМС оптужених, али и убијеног Пуканића. Саслушан је и црногорски предузетник Ратко Кнежевић који је тврдио да иза убиства стоји такозвана дуванска мафија, односно Станко Суботић Цане и црногорски премијер Мило Ђукановић.

Кнежевић је пред судом, као сведок тужилаштва, изјавио да је дуванска мафија, предвођена данашњим црногорским премијером Милом Ђукановићем и Станком Суботићем Цанетом, почела да прети Пуканићу већ након првих „Националових” текстова о организираном шверцу цигарета.

На суђењу у Загребу обављено је вештачење пресретнутих телефонских разговора оптужених, али је суд одбио да саслуша Сретена Јоцића, сматрајући да нико не може да буде сведок у „властитој ствари”.

У Специјалним судом у Београду, пред већем којем председава судија Владимир Вучинић, суђење је почело 20. априла, два и по месеца после почетка процеса у Загребу. И овде су сва тројица оптужених негирала кривицу. Саслушан је као сведок бивши директор листа „Политика” Драган Хаџи Антић који је изјавио да је иза Пуканића остало 500 страница компромитујућег материјала за многе јавне личности у Хрватској.

Он је казао да је издавачкој кући чији је власник, за објављивање тог материјала тражено 50.000 евра не наводећи ко му је то тражио. Према његовим сазнањима, материјал се односи на јавне личности из света политике и бизниса у Хрватској.

Роберт Матанић, сведочећи видео линком из Загреба, пред Специјалним судом у Београду изјавио је да битну улогу у убиству Пуканића и Франића игра бивши министар унутрашњих послова Хрватске Томислав Карамарко, а као убицу означио је оптуженог Жељка Миловановића.

„Јасно је да све има везе са самим врхом Хрватске”, рекао је, поред осталог, Матанић.

Он је у исказу који је после хапшења дао хрватском истражном судији 22. децембра 2008. године, оптужио Јоцића као организатора убиства Пуканића. На суђењу у Загребу испричао је другу причу, тврдећи да не познаје Јоцића нити је са њим икада био у контакту, већ да је оптужујући исказ дао због договора са тужилаштвом.

Матанић је навео да је после убиства Пуканића са оптуженим Амиром Мафаланијем послао мејл хрватској Обавештајно-сигурносној агенцији и да је његов мотив био да се сазна истина, а Мафаланијев да се заштити од зеленаша који су га „редовно шамарали” и којима је давао део зараде од финансијских малверзација којима се бавио.

Пуканић и Фрањић убијени су у Загребу, 23. октобра 2008. године. Оптужени су, према наводима оптужнице, организовали атентат за новчану награду од најмање 1,5 милиона евра.

Судија Ивана Кршул истакла је да Жупанијски суд у Загребу није утврдио ко су били наручиоци убиства Пуканића и шта је био мотив тог злочина. Остаје да се види да ли ће до истог или до другачијег закључка доћи београдски Специјални суд.

Доротеа Чарнић

објављено: 05.11.2010.